Moja Dr House sestra je moja prva lekcija o različitosti koja se bezuslovno voli. Kad smo bile male, ručale smo samo da bi nam dali da pojedemo nešto slatko. Od kafe je tada deci rastao rep. A mrak je pretio da i bez toga proguta čak...
Šta se desi u trudnoći ostaje u trudnoći. Nikad me još nisu ovoliko pitali kako sam. Za nekog ko je tvrdoglavo navikao da kroz sva zdravstvena stanja prolazi sam i na nogama – nije mi lako da shvatim da je drugo stanje zeleno svetlo za sva...
Ne postoji formula za magičnu sreću. Ili si srećan ili nisi. Kad bismo želeli sebi sve ono što poželimo drugima u prvoj nedelji u godini, nikad ne bismo imali neostvarenih želja. Zažmuriš i poželiš: zdrav sam. Smejem se. Zaključila mi je pet iz matiša. Upisala sam...
Neki počeci nas iznenade. Ne možeš ih zavezati u čvor sa novogodišnjom jelkom, pričom o Deda Mrazu i preokretu koji sledi. Nekad se početak desi negde u sredini. Obično ga Žmu izmisli, a ja nažvrljam. – I šta bi ti bio u sledećem životu? – Čobanin...
– Što gledaš to? – Ej, iz dosade. – Iz dosade? – Da, kad bolje sagledaš situaciju, to je izvanredan društveni eksperiment, znaš? Svi iole obrazovani ljudi treba to da pogledaju s vremena na vreme. – Zašto? – Da vide kakvi sve profili ličnosti postoje. – Za to postoje knjige. – Ma,...
– Nemoj da joj persiraš, ona ne voli kad joj persiramo. Uostalom starija je od nas samo deset, jedanaest, dvanaest godina… – kaže Vik petnaestogodišnjoj glumici u Školi filma. – Duhovito, Vik! Koliko imaš godina, Mila? – pitam s osmehom. – Petnaest, a ti? – Mila me...
Ima tako nekih dana kad bi se uvukao u ćebe kao u čarapu. Kad bi utrčao u neku knjigu kao u završnicu velike i naporne septembarske trke. Kad bi sebi bio mali čovek iz radija – pa da slušaš samo odabranu muziku, odabrane uspomene. Audio –...
Bila sam klinka kad sam gledala neku emisiju na TV-u o parovima koji su zajedno već pedeset godina. Bilo je tu svakakvih priča. Neobičnih upoznavanja i još neobičnijih brakova. Valjda je lako da o ljubavi pričaš kad je toliko dugo imaš. Jedna bakica je rekla da...
Podsetnik – kako se diše. Februar: prevrnem sebe s naličja na lice i podnesem sunce kad me u oči pogleda. Ne pakujem kofere i rančeve, jer sve mogu na leđima poneti. Krenem od kaputa. Znam šta sve tu može da stane. Sad kad sam iz džepova istresla...
Ustane ujutru, založi vatru, skuva kafu i onda kaže da ja smem da se budim. Svaka hladna jesen od Žmua napravi mog ličnog odžačara i ložača. – Šta misliš, da l' će nekad da se desi da uđeš u kuću namršten i zaboraviš da me...