Promrzla od sećanja, na rukama tragovi oštrog vazduha, u očima se rasplamsao zvezdani prah. Na noktima ispisane poslednje: Ne postoji razlog. Promrzla od zaborava, pa ukus gorkog kajanja mešam sa mirisom razočarenja, na prstima ispisane poslednje: Spasi me od zaborava. Promrzla od želje, pa vrištim u sebi, dok se konci razloga, zaborava mrse, Boje sećanja se njišu obešene o promrzline. Spasi me, ne zaboravi...
Jednog dana Deliće nas samo milimetar pomešan sa juče i sada. Dobro jutro, tugo teški su ovi dani u kojima snivam svoj beskraj zvani milimetar. Na koži tragovi vrelih uzdaha i ožiljci vremena, ispisana slova velikih reči. Dobro jutro, bolna rano, želiš li isto što i ja? Beskraj ukrašen letom leptira i tragovima vremena. Ne udaljavaj se...
Menjam te u sebi jer u očima ti vidim vašar dugu Na dlanovima boje večnosti Na noktima se oslikava treperivi strah Tvojim malaksalim telom plešu svoj poslednji Ples oproštajne brige. Potraži me u vrtlogu nade, iskopaj me iz oproštajnih korova Sačuvaj me od straha, znaš ti odlično da se ja plašim...