09 sep Svemoguća Edit Hed

Poznavaoci istorije svetske kinematografije, ime Edit Hed poistovećuju sa rečju “kostimograf”. Izborivši se za počasno mesto u istoriji filmske kinematografije ova sićušna žena prepoznatljivog i  originalnog izgleda čaroliju odeće stavlja u prvi plan. Žena sa najvećim brojem Oskara ne zanemaruje karakterne osobine glumca koji tumače određen lik. Princip rada po kojem je na kostim gledala kao na moćan vid komunikacije između publike i filma, doneo joj je ne samo prestiž i ugled u svetu kostimografa, već i čitavog ondašnjeg Holivuda. Ako se uzme u obzir broj priznanja koje je dobila za života, ali i posthumno, posebno je zanimljiva činjenica da je Edit Hed bila samouka. U trenutku kada se 1923.godine, kao diplomirani filolog prijavila za posao kostimografa u Paramount Pictures-u, nije imala nikakvog iskustva u tom poslu, sem par časova crtanja u večernjoj  umetnickoj skoli. U početku je bila zadužena za kostime sporednih glumaca u niskobudžetnim filmovima B produkcije. Međutim, njeno umeće poigravanja sa detaljima i lakoća kojom je postizala glamurozan i elegantan izgled svojih karaktera, brzo su došli do izražaja. Široj publici postaje poznata nakon filma „Vulkan” iz 1937. godine, u kojem se čuvena Doroti Lamur, tumačeći lik Marame, pojavljuje se u sada već slavnoj „sarong” haljini. Samo tokom  četrdesetih godina 20. veka, dizajnirala je kostime za više od 45 filmova. Tih godina njen rad obeležava crna mini haljina, dizajnirana za Džindžer Rodžers i njen lik u filmu „Dama u mraku” iz 1944. godine.

U ovom periodu njena popularnost doživeće vrhunac kada se osim u ulozi kostimografa našla i na mestu urednika jednog modnog časopisa, kolumniste, autora jedne knjige, ali i konsultanta pri organizaciji dodele nagrada Akademije. Za sebe je jednom prilikom rekla da je bolja kao diplomata nego kao kostimograf, što je ustvari značilo  da je vrlo lako i umesno znala da izađe na kraj sa kapricioznim zvezdma i zahtevima reditelja.

 Nije se trudila da svojiom dizajnom nameće trendove, već joj je bilo važnije da kostime iskoristi u svrhu oživljavanja identiteta likova na kojima je radila. Svesna uticaja svetla, scenografije i boja pažljivo je radila na svojim kostimima uvek ih podređujući filmu, a nikada ih ne stavljajući ispred njega. Kroz svoje naočare videla je svet u crno-beloj boji, jer je to bio jedini način da zna kako će tkanina izgledati na platnu. Za sobom je ostavila šarenilo prelepih tkanina, modela, nepresušne inspiracije i nadahnuća. Bila je jedna od retkih osoba koja je svojim radom iza kamera, ali i dostignućima dosezala do svetlosti reflektora. Bila je zvezda i povrh svega, umetnik.

Autorka: Ana Dakić

Fotografije: pinterest.com