30 maj Sve češće

Vaskrsao sam jutros kao Isus. Sinoć sam poginuo hrabro kao „Bik koji sedi“. Nisam povukao u smrt 12 vojnika kao on. Povukao sam gajtan na vodokotliću malo jače, i izazvao biblijsku poplavu u wc-u lokala. Nažalost, Mojsije nije bio tu da razdvoji vodu na dva dela pa sam gacajući kroz istu pao i vratio se za šank mokar kao da sam plivao za krst časni.

Zna biti užasno kada ti se riba iz komšiluka koju bi rado kresnuo javi sa: „Dobro veče“. To znači dve stvari – odavno se nisam pogledao u ogledalu i, sigurno mi je istekla lična karta pre par godina. Ali imam pravo da maštam. Kako je odvlačim u krevet. Prestaješ da živiš onda kada više nemaš vremena za maštanje. Neprimetno sam ušao u nov dan. Ovde nije kao u Las Vegasu, da nigde nema časovnika, providnih prozora, kako ne bi žurio i ostao da prokockaš sve. Ovde je sve odavno jasno. Niko ne želi to što ti je ostalo. Počinjem da joj pričam kako je u mojoj glavi haos jer sam jedinac koji se družio sa imaginarnim prijateljima dok su matorci bili na poslu. Grozim se ljubavnih fraza. Odavno ne recitujem ribama i ne poklanjam cveće. Eventualno ako prođem pored groblja neposredno nakon pokopa pa drpim neko koje najmanje liči na grobljansko. Mrzim kada o meni priča neko ko misli da me poznaje bolje od mene samog. To dozvoljavam, i to samo povremeno, samo onim dvoma mučenicima koji su me rodili, i koji su mi podarili smrtnost.

Vaskrsao sam jutros. Miris crne kafe me je digao iz mrtvih. Šolja se pušila sa komode pored kreveta a savršeno dupe u tangama je stajalo pored vrata terase. Umesto da ćutim, pitao sam je kako se zove i počeo da duvam u kafu. Pokupila se i otišla. Pratio sam je pogledom. Kada sam bio mlađi, ložio sam se na sise. Sada sam prešao na dupe. Valjda to ide sa godinama. Slabo pijem mleko. Ali govna jedem sve češće…

Autor: Vojislav Vukomanović

Fotografija: weheartit.com