Supernova

12. mart 2018.

 

Bila je supernova,

Ali krhkih kostiju.

U njoj se još presijavao

Odsjaj svežih laži

U zakasnelom letu.

Crtala bi po

Mojim mislima,

Samo da sam joj

Dao kredu.

A onda umorna

I ogrnuta ćebetom

Ugasila bi cigaretu

U talogu kafe.

Bila je supernova,

Naivna i blaga.

U očima sam joj slutio

Galaksije što plešu,

I kada bi noć

Mirisala na narandže

Drhtavih usana

Čitala bi molitvu.

Bila je supernova.

Probudila se rano.

A onda je karminom

Ispisala poruku

Na ogledalu

I proglasila odraz

Svojim novim tovarišem.

Autorka: Emilija Deljanin

Fotografija: weheartit.com

supernova.blacksheep.rs