03 maj Super seksi strava – ljubav

Klackale smo se u busu kada je izvadila svoj telefon i rekla:

– Onaj tvoj tekst… Morala sam da prekucam onaj deo! Svima sam pokazivala… Suština!

U njenim telefonskim beleškama, na displeju, preda mnom se ukazao dobro poznati odlomak jednog decembarskog teksta. Onaj odlomakkoji je danima prepričavan, proučavan, deljen, prosleđivan, citiran, kraden i parafraziran.

Ne znam kada smo svi postali tako komplikovani. Hoćemo da budemo bliski, a nećemo da se vezujemo. Hoćemo da imamo nekog tu negde, a da ne osećamo odgovornost ako ga povredimo. Hoćemo da se ljubimo, a onda da se distanciramo. Umorni smo od dugih veza koje malo daju, plašimo se kratkih veza koje uzimaju sve, i stojimo zaglavljeni između potrebe da volimo i potrebe da ne budemo pritisnuti kontrolom i opsesivnošću.

Pogled mi je, po ko zna koji put, prelazio preko tih nekoliko redova.

Pet meseci kasnije, i dalje ne mogu da verujem da sam ih napisala.

Pet meseci kasnije, i dalje ne verujem da ljudi uglavnom razmišljaju tako.

Pet meseci kasnije,ja sam došla sebi, ali mnogi i dalje ne kapiraju da previše komplikuju. Da se ljubav ne pakuje u kutiju. Da je ne možeš ukalupiti ili iskorišćavati kako ti se ćefne. Ili možeš sa njom, takvom kakva jeste, ili ne možeš ništa. Jer, ljubav ne možeš ograničiti na četiri zida, na pet pogleda ili deset poljubaca. Na jednu noć ili na tri dana. Ljubav ne želiš da ograničiš. Kompromisom, definicijom, pravilima.

– Ljudi tripuju da je ta ljubav neka velika stvar. Ogromna stvar. A zapravo je toliko minijaturna da je i ne primetite kad dođe. Zakamuflira se i sedi između vas dvoje dok se vi pravite ludi. Dok koristite neke naivnije termine. – kaže moja lajf koučica. – I tako dok vam ti termini ne postanu tesni. Kad sve te kliše reči postanu previše male da kažete jedno drugome ono što imate, i kad neke krupnije reči počnu da vas golicaju, tada znate da je to ljubav. Otprilike tad prestane kamuflaža.

Znaš, meni ne bi mi smetalo da se ljubav zakamuflirala u ona dva šejka. Ili u kožnu jaknu. U raščupanu kosu, u mali dlan na velikom dlanu. U prvi poljubac nakon buđenja. U neku besmislenu foru. U neki suludi epitet. U više suludih epiteta.

Ne bi mi smetalo ni da se ljubav nije zakamuflirala u bilo šta od toga.

Ali znam da bi bez toga bilo prazno.

Jer, nekad je tih nekoliko uvrnutih epiteta sve što ti treba da dan dobije smisao.

Da ti neko super seksi strava kaže da si super seksi strava, onda kada u to najmanje veruješ.

Autorka: Milica Stanisavljević

Fotografija: favim.com