26 okt Sunđer Bob Kockalone: “Zašto čekati Novu Godinu da bismo promenili ono što nas ne čini srećnim?”

Zdravo Sunđer Bobe! Jako sam zahvalna što si pristao da svoju pauzu na poslu iskoristiš za ovaj intervju. Sigurna sam da će svi tvoji obožavatelji biti beskrajno srećni zbog ove prilike da te bolje upoznaju!

ZDRAVO! Ma naravno – pa ne postoji ništa što ja više volim od toga da usrećujem druge! I od svog najdražeg ljubimca Garija. I od pravljenja pljeskavica. I od spatule. I od Koralova. I OD SVEGA NA OVOM SVETU ZATO ŠTO JE SVE SAVRŠENO I NE MOGU DA ODLUČIM ŠTA…

U redu, u redu! Svi dobro znamo da si ti jako srećan i entuzijastičan, i nećemo te stavljati u tako nezahvalnu poziciju da moraš da odlučiš šta ti je najdraže.

Uh, hvala ti!

Nego…reci ti meni kako provodiš ove hladnije dane? Da li ti nedostaje leto?

Da, mnogo mnogo mnooogoooo! Već mi fali toplota sunčevih zraka koji obasjavaju moj ananas! E sad sam tužan.

Što si tužan? Pa nemoj tako. Vratiće nam se uskoro leto. A pre toga možemo da uživamo u lepotama koje donose druga godišnja doba…

Pa tužan sam jer dugo neću moći da idem u lov na meduze. To mi je omiljena igra. Ali, u pravu si. Sad mogu da se igram u opalom lišću crvene boje, ili žute boje ili narandžaste boje…Toliko lepih boja – JESEN JE MOJE OMILJENO GODIŠNJE DOBA!

Pa zar nije leto tvoje omiljeno godišnje doba? Brzo menjaš mišljenja…

A ne, ne! To nije tačno! Ja jednostavno volim da uživam u svemu što mi život pruža onda kada mi pruža. Ne živim u prošlosti, ni u budućnosti.

To je jako pametno. Da li bi nam rekao nešto više o tom tvom načinu razmišljanja?

Svakako. Ja na život gledam kao na svoj posao pravljenja pljeskavica. Drugima se čini kao da je to jednostavno, ali samo ja znam koliko je zapravo teško. U našem restoranu se svakog dana pojavljuju nove mušterije. Svaka mušterija ima različitu porudžbinu. Neki naručuju više, a neki manje. Neki dođu kod nas da probaju pljeskavice, ali ipak odluče da odu i da jedu pomije kod našeg suparnika Planktona. Jedna mušterija može ponedeljkom da naruči duplu kebinu pljesku, a utorkom da ipak uzme običnu. Ja to ne mogu da znam ako mi oni ne kažu – jer nisam vidovit! AU ŠTO BIH VOLEO DA SAM VIDOVIT! ZAMISLI TO!

Da, to bi bilo baš super! Dakle ti imaš mušterije…

Da. Imam određeno vreme da naučim lekciju ukoliko pogrešim nešto. Na primer: ako zaboravim na neke sastojke iz tajnog recepta, ako ne budem dovoljno brz u pečenju pljeski, ako ne dođem na vreme na posao…I ukoliko posle toga i dalje ne shvatim u čemu grešim – dobijam kaznu! Jer kako bih drugačije naučio…

Zanimljivo! Lepo je što ti, iako po mišljenju mnogih detinjast, u svemu pronalaziš pouku. Nisi ti uopšte naivan!

Pa šta fali tome da neko ostane dete? To ne treba da bude zabranjeno. Svako treba da bude onakav kakav jeste. Svet bi bio dosadan da smo svi ozbiljni kao Lignjoslav. Ili da smo svi neozbiljni kao Patrik.

Slažem se sa tobom. Da li imaš neke planove za predstojeće praznike?

JAO, PRAZNICI! Ne mogu da ih dočekam! Provešću ih sve sa svojim drugarima, igraću se u snegu, deliću poklone, ukrašavaću celo Koralovo! Svi će opet biti srećni! Čak i Lignjoslav!

To je baš lepo! Čini se da ti voliš da ostvaruješ ulogu Deda Mraza! Kad smo kod toga, kada si ti saznao da on ne postoji i da je to zapravo samo bajka?

…Kako to misliš Deda Mraz ne postoji?

Zaboravi! To je bila šala! Sledeće pitanje je da li si napokon položio vozački ispit?

Nisam. Gospođa Pufna je rekla da postajem sve bolji i da bi me ona najradije pustila, da me više ne gleda, ali da nisam spreman! Siguran sam da je pod time mislila da se mnogo više ističem od svih novih učenika koji dolaze i odlaze, i da to nije fer prema njima.

Baš je lepo to što i dalje ne odustaješ od svojih snova. U čemu je tajna tvoje upornosti?

 Nikada ne treba odustajati od svojih želja, ma koliko nas izazova u tome sprečava! Ako volim da vozim, ali ne mogu to da radim dok ne dobijem dozvolu, onda ću pokušavati ako treba i godinama u tome da položim vožnju! Bez obzira na to koliko puta pao, uvek ću ustati i boriti se ponovo!

Nego, šta si mislila pod time da Deda Mraz ne postoji?

Ma postoji! Ne slušaj ti mene, pričam gluposti. I za kraj me zanima još koja je tvoja novogodišnja odluka koju ćeš doneti kako bi svoj život promenio na bolje?

 Zašto čekati Novu Godinu da bismo promenili ono što nas ne čini srećnim? Svaki dan je nova prilika da otkrijem nešto što do sada nisam, kao i da učinim nešto za sebe ili druge što izmamljuje osmeh na lice! Evo, upravo sam odlučio da odem i kupim Gariju novu igračku. Neću čekati još 2 meseca da bih ga usrećio!

Gotova je pauza! JEJ, SAD MOGU DA SE VRATIM PRAVLJENJU PLJESKI! ŽIVOT JE LEP!

Hej, hej! Sunđer Bobe, sačekaj! Hvala ti još jednom na ovome! Bio si sjajan!

Hvala tebi! Nadam se da će puno meduza i morskih zvezda biti srećno kada pročita moj intervju! Pozdrav!

Razgovarala: Anastasija Vukićević

Fotografija: mashable.com