07 dec Stray Dogg: „Kada uspeš da priđeš ljudima, da shvate da nisu sami u onome što osećaju, oni tada ostaju uz tebe”

Kada su se pojavili 2011. godine, postali su pravo osveženje na domaćaj sceni. Sinonim su za kvalitetan zvuk, tople, melaholične tekstove i inspirativne spotove. Posle albuma Almost (2011)  i Fire’s Never Wrong (2012), nedavno su objavili svoj treći studijski album Come Along Wind. Imala sam tu čast da o novom albumu, nedavno održanom koncertu u Domu omladine, americani  i tenisu porazgovaram sa frontmenom i osnivačem benda Stray Dogg – Dušanom Strajnićem Dukatom.

Sve je počelo skromno 2011. godine, sa željom da se indi-folk-americana približi ljudima u zemlji Srbiji. Posle četiri godine, predstavljate treći studijski album na kocertu u Domu omladine. Kakav je osećaj kada više stotina ljudi zajedno sa vama peva i kreira neku lepu priču, za koju su mnogi na početku mislili da je nemoguća?

To je divan osećaj, zaista, on me zapravo gura napred, da nastavim da radim i u ovim teškim uslovima, kakvi su u našoj zemlji. Taj osećaj da ljudi razumeju našu muziku je jedan od glavnih motiva zbog kojih i dalje to radimo javno, a ne u svojoj sobi, kako je bilo na početku.

Treći studijski album Come Along Wind nam donosi jednu „fantastičnu šestorku“, konstantni napredak, bas i bubanj. Šta se još promenilo?

Promenio se, zapravo, konačno učvrstio osećaj da u sve ovo sa muzikom treba da uđemo u potpunosti, kao da je ona naš životni poziv, nešto što smo već bili predodređeni da radimo. Prestala je da bude hobi ili puka zabava, prestala je da bude i  nešto lepo što nam se dešava. To smo sada mi.

Melaholična americana je u mnogim zemljama „popularna muzika“, dok je kod nas i dalje neki vid alternative. Kako uspevaš da dopreš do mnogih sa nečim što nije „za sve i svakoga“?

Mislim da muzika i iskrena reč to rade sami. Kada uspeš da priđeš ljudima, da shvate da nisu sami u onome što osećaju, oni tada ostaju uz tebe. Zapravo, u tom melanholičnom zvuku nalaze utehu, jer shvataju da nisu više usamljeni u svom osećanju.

Šta se događa kad muzičar pobedi tenisera u tebi?

Velika je razlika između sporta i muzike, jer se sport svodi na takmičenje i protivnika, a muzika i umetnost na stvaranje i izražavanje. Sport bi zaista trebalo da bude samo zabava, a umetnost neophodnost za ono najbitnije, za dušu.

Kako raste pesma?

Nekada teško i dugo, nekada kratko i lako. A vreme na kraju kaže da li su postale velike ili ostale male.

Čini mi se da u „pripremanju“ pesama nikad ne zaboravljaš sastojke poput motiva ljubavi, melodičnosti i storytellinga?

Zapravo, priprema kod mene uopšte ne postoji, to je prosto jedan izdah u kojem kažem šta se desilo ili kako se osećam. Ljubav može biti u raznim oblicima  u pesmama, kako u onom najočiglednijem poput, recimo, (ne)uzvraćene ljubavi ili potonule ljubavi, isto tako postoji i u nekim drugim suštinskim pitanjima, poput samoće, odlaska, hrabrosti, same tuge, sreće i slobode, kao i pogrešnih i ispravnih poriva koje pratimo kroz život, a to su sve teme o kojima pišem. Ističem ljubav kao glavni motiv u mom pisanju, ali ne bih voleo da se ona shvata samo u bukvalnom, ljubavnom odnosu između dvoje ljudi.

Kad se sklone svirke, gitara i reflektori, ko si ti u biti?

Čovek na večno bezuspešnoj dijeti. 🙂

Biću subjektivna pa ću reći da je jedan od meni najinteresantnijih spotova koji ste snimili – pesma Smile. Zašto u njemu devojčice nose dečake?

Glavna junakinja, Mimi, nosi dečaka, ali u spotu nose i dečaci devojčice. To je bila jedna lepa metafora za odnose u vezi, gde ponekad ljudi jedni drugima postaju teret i vuku i nose to teško breme veze, zaboravljajući da treba da puste jedno drugo, da daju slobodu jedno drugome, i da će se tako i setiti vremena kad su se samo smejali i uživali zajedno.

Tvoj otac je na svom blogu objavio: „Pisati o bendu svog sina nije baš lako jer, imaš nagon da ga, kad je dobar da ga previše hvališ, a kad nije dobar, da ga previše kudiš“. Koliko učiš iz tih pohvala i kritika?

Moji roditelji su mi najveci kritičari, ali sa njima i najiskrenije slavim naše uspehe, tako da sam ponosan na naš odnos i srećan što prate moju sestru i mene u onome što radimo.

Zašto je Stray Dogg crna ovca?

Stray Dogg je crni pas. Pass.

Razgovarala: Tijana Banović

Fotografije: Stray Dogg

Link do spota za pesmu No One But You