26 avg Stopala poput lotosovog cveta

Ljudsko stopalo je remek-delo inženjeringa i umetnosti.

Leonardo da Vinči

Dugim, tamnim hodnikom prolomio se vrisak, praćen nezadrživim uzdisajima i izdisajima, sa ponekim prigušenim krikom. Nekoga bi to podsetilo na zvuk ranjene životinje, koja nakon duge i veoma mučne borbe ispušta svoj dah. Ležeći na krvavim, svilenim čaršavima, mlada Liu je donosila svoje prvo dete na svet. Znoj koji je kiptao iz sitnih pora na njenoj vreloj koži je klizio niz ostale delove njenog tela i činio da njen kimono bude natopljen mešavinom znoja i krvi. Nešto malo iza ponoći, Liu je rodila sitnu devojčicu koju su kasnije nazvali Gong. Pre nego što je doznala ime svoje kćeri, Liu je preminula.

Odrastanje male Gong bilo je praćeno budnim okom njene autoritativne bake Čen Li, koja je u vaspitanje svoje unuke ulila sve ono čemu su je godinama podučavali, počevši od trenutka kada je napunila pet godina. Ti trenuci su joj se, kristalno jasno, urezali u memoriju i primoravali je da podstiče svoju unuku da svakodnevno vežba, ne bi li postigla željeni efekat koji se ogleda u tome da ostavi dobar utisak na pripadnike muškog roda, da ih prosto opčini svojom elegantnom pojavom. Čen Li je u vreme svojih mladalačkih dana ostavljale dobre utiske gdegod da se pojavi, a to joj je u velikoj meri pomoglo da pronađe odličnu priliku za brak. Sama činjenica da je njena pojava ostavljala povoljan utisak na muškarce i primoravala ih da osete zaštitnički nagon ka njoj, išlo je u prilog njenom ocu, siromašnom ribaru iz provincije, koji je strpljivo vrebao trenutak kada će dobro unovčiti brak svoje jedinice. Bez obzira na siromaštvo, Čen Li je tretirana kao devojka iz višeg ranga, isključivo zbog želje njenog oca. Želje za bogatstvom. Ta mu se želja i ostvarila onog trenutka kada je Čen Li postala supruga moćnog čoveka i odselila se u palatu. Sa sobom je povela i svog oca, koji je učestvovao u nošenju ljubičaste nosiljke, napravljene u čast njegove ćerke. U nosiljci, prekrivenoj baldahinom, ležala je Čen Li, nasmejanog lica i polomljenih stopala. Imala su oblik pupoljka lotosovog cveta, obavijenog belim zavojima.

Uradili su joj to kada je napunila pet godina. Seća se da je pažljivo sela na malu drvenu stolicu, dok je njena majka na stolu pripremala poseban melem. Prostorijom se širio miris sveže životinjske krvi, u kombinaciji sa lekovitim biljem. Mala Čen Li bi sužavala nozdrve svaki put kada bi je oštar miris zagolicao. Njena majka se spustila na kolena i desnom rukom obuhvatila njene noge. Blagim pokretom ih je izdigla, dok je levom rukom približavala posudu sa tečnošću u koje je trebalo potopiti stopala. Topla tečnost je prekrivala majušna stopala, a dugi, koščati prsti su polako i, pre svega, temeljno, masirali tabane. Bio je to poseban tretman kako bi stopala omekšala,što bi svakako olakšalo sam proces lomljenja. Stopalima bi pljuskala po vreloj vodi, sve dok oštar pogled njene majke ne bi zaustavio njena nestašna stopala. „Moraš biti mirna“ govorila bi tada.Otac je sa zadovoljstvom posmatrao ovaj čin i kroz glavu mu je prolazila slika palate, prelepe i savršene u svom svom sjaju. Jedna stara Kineskinja, sede kose koju je uvila i pričvrstila u punđu, pokucala je na vrata. Ubrzo se našla u sredini sobe, pažljivo posmatrajući devojčicu. Krupnim, tamnim očima, malena Čen je gledala u ovu staru, usahlu priliku starice i pokušavala da se seti odakle je zna, jer joj je u podsvesti ležala činjenica da ju je već negde srela. Dok je naprezala svoje minijaturne sive ćelije, starica je podigla njeno levo stopalo. Naboranim, hrapavim prstima je prelazila preko glatke kože njenih stopala i klimala glavom. Ceo postupak je ponovila i sa desnim stopalom, i naposletku, oba stopala su vraćena u tečnost koja se već polako hladila. Roditelji devojčice su poslušno klimali glavom, svaki put kada bi starica progovorila. „Uradiću to sutra pre nego što se prvi petlovi oglase“ rekla je starica tada. Idućeg jutra, pre same zore, kako je već najavila, starica se opet pojavila. Čen Li je bila budna. Od silnog uzbuđenja koje joj je majka, poput virusa prenela, nije mogla da zaspi. Ubrzo je sela na drvenu stolicu koju joj je majka prinela.

„Ovo radimo za tvoje dobro, Čen. Zapamti da želimo da postaneš lepa i bogata žena, koja će se uvek naći svojim roditeljima i u trenucima nepovoljnih okolnosti. Tvoja stopala su odraz celokupne ženstvenosti koju poseduješ, ali nisu potpuna. Neće biti sve dok ne postanu prefinjeni odraz lotosovog cveta. Ukoliko sada budeš bila hrabra, imaćeš zlatnu budućnost. Tvoja stopala su ključ kojim ćeš otvoriti mnoga vrata. Hajde sada.“

Nokti su morali biti odstranjeni. Mali, oštri predmet bi skidao mrtvi deo nokta, a starica bi pokušavala da ih zaseče što više, dodirujući živac koji je krvario. Pogledala je u Čen, a ona bi stidljivo klimnula glavom, što bi starica protumačila kao odobrenje da nastavi dalje. Uzela je desno stopalo u svoje ruke i pažljivo ga okretala. Palac je ostajao na vrhu. Prst koji se nalazi odmah do palca, bio je savijen u nepravilni položaj. Čen se znojila, grizući se za donju usnu. Bol je bivao sve veći. Sitni kosti prstiju su brzo popuštali pred grubim stiscima ove starice. Savijala ih je tako da su bili primorani da puknu i samim tim postanu beskoristan ukras malog stopala. Obrazi na Čeninom licu su već bili preplavljeni suzama. Držeći kalkaneus, prvi deo stopala, starica je savila grupu metatarzalnih kostiju koji su u saradnji sa falangama napukli usled nepokolebljivog pritiska koji je na njih vršila njena šaka. Zbog siline bola koji je postao nesnosan, mala Čen je izgubila svest. Ostali kao da to nisu primetili. Bili su fokusirani na prelome stopala koje je starica stvarala. Nakon što su i kuneiformne kosti razbijene, desno stopalo je bilo gotovo. Tako polomljeno, ono se moralo upakovati u zavoj, koji je čvrsto obvezan oko stopala. Uloga ovog zavoja je bila da natera polomljene kosti da srastu i ostanu u onakvom položaju u kakvom ih je starica smestila. Na red je došlo i levo stopalo. Čen je sada ležela na krevetu, zatvorenih očiju i širom otvorenih usta iz kojih je izletala čudna kombinacija jauka i krika koju su odražavali količinu bola koju je u tim trenucima osećala. Prva na spisku za lomljenje na levom stopalu bila je kuboidna kost. Stopalo je bilo tako izokrenuto da kuboidnoj koski i grupi metatarzalnih kostiju nije preostajalo ništa drugo sem da napuknu. Umesto reda pravih i zdravih prstiju, Čenino stopalo je sadržalo niz polomljenih kostiju, a njeni prsti su sada nalikovali na figure bića koja se naslanjaju na ivicu broda, dopuštajući da im se glava i trup njišu u ritmu blagog povetarca. Kada je obmotala i levo stopalo, pritežući zavoj što je više moguće, starica je otišla, uz napomenu da će se kroz dva dana vratiti. Čen je ostala da leži na krevetu, gledajući svoja stopala koja će uskoro poprimiti oblik lotosovog pupoljka.

Prva kontrola koja je bila zakazana za dva dana, upravo se odvijala.Odvijali su se i zavoji sa polomljenih stopala. U nekim trenucima nesnosan bol je nadjačavao želju za statusnim simbolom, ali Čenini roditelji su se pobrinuli da takvih trenutaka bude što manje.Oni su čvrsto verovali u to da će Čen Li postati prelepa devojka koja će uz pomoć lotos-stopala hodati erotičnije, a njen upečatljivi hod će buditi požudu kod imućnih muškaraca. Isti onaj rastvor u kojem je Čen potapala stopala je upotrebljen i za njihovo premazivanje. Pre toga stopala su morala biti temeljno oprana, kako bi se sve pravilno odvijalo i kako bi se dobio priželjkivani efekat. Ovaj proces se ponavljao na svaka dva dana, a mala Čen se već navikla, koliko-toliko, na bol prilikom hodanja. Siromašne devojčice, kakva je i ona sama zapravo bila, su čeznule za takvim stopalima, za pažnjom bogatih muškaraca, a to je usko povezano jedno sa drugim.

Kroz godinu dana, koliko je prošlo od preoblikovanja stopala, kosti su „pravilno“ srastale i starica je bila zadovoljna. Nakon što je prošla još jedna godina, proces je završen. Tada se dogodila i staričina smrt, tako da ona nije mogla videti finalni izgled Čeninih stopala.

Nakon što se vratio sa pijace, Čenin otac je u rukama nosio male, platnene cipele sa šiljatim vrhom. Ove cipele su bile oblikovane u lotosov pupoljak i bile su adekvatne za Čenino stopalo.

Sva težina tela se prenosila na jedan jedini prst ‒ palac. Prsti koji su se obmotavali oko malenog stopala su predstavljali nerascvetane latice lotosa. Čen je često obmotavala zavoj oko stopala i svoje vreme je uglavnom provodila u ili na krevetu, zbog otežanog hodanja.

Godine koje su usledile, donele su joj mnogo prilika za brak, a bogati muškarci su nudili svo svoje bogatstvo za nju. Predstavljala je krhku, nezaštićenu figuru kojoj je trebao zaštitnik. Spazivši njen karakterističan hod, stariji, imućni gospodin joj je ponudio brak. Živeli su u palati, a život u njoj se svodio na izdavanje naređenja slugama i kratke šetnje. Svaka šetnja na dužim relacijama bila je veoma neprijatna i pre svega, bolna.

„Sedi Gong, ovo je tvoja ulaznica za zlatnu budućnost.“ reče Čen Li.

Mladen Ilić

Izvor fotografija: pinterest.com

(Priča „Stopala poput lotosovog cveta“ posebno je izdvojena na konkursu „Priče o telu“).