26 jan Šta si napipala?

– Napipala sam neke naše stare poruke, pa sam htela da te pitam šta si planirala da radiš danas posle pet?

– Hoću.

– Znaš da te volim što si takva?

– Znam.

Njena soba. Posle pet.

 – Šta si napipala?

– Nešto što neki ne prožive za čitav život – otvara folder na kompu.

– Ne preteruj!

– Samo slušaj! Sećaš se kad te je onaj lik čekao ispred zgrade, a u rukama je držao šerpu sa sarmama? Ili kad smo pešačile bose preko mosta, onako pripite posle  žurke? I kad sam ja završila sa basistom, pa sam te zvala u zoru da ti kažem da i nije nešto vešt sa prstima. Našla sam i onaj deo kad si pričala kako ti je dosta svega i da ideš u Indiju da nađeš mir. Raskidi… Brdo raskida. Našla sam i broj od tvog dilera, ali dobro, nećemo sad o tome. Tu je i moj pokušaj pesme. I pokušaj da stopom zapalimo na more. Pa tvoja druga plata – čoveče, koliko smo se razbile od te plate. Kad sam prodala kineski sat onoj Engleskinji za 100 jura. Kad si mi kupila cveće i nacrtala me. Ej, našla sam i Mehmeda iz Turske! Onog kome si htela da me prodaš.

– Taj folder je dokaz da bolest ne bira.

– A nije, više je dokaz mladosti i ludosti.

– Na kraju, lepe stvari zaboravljamo. Bezveze je što se sećamo propalih ljubavi i trenutaka na koje baš i nismo ponosne. Posebna je priča što pamtimo bolove. Bolove pamtimo preciznije nego osmehe.

– Dobro, jeste malo bezveze šta nam je sve bila ljubav i koji kreteni su nas boleli.

– Hajde da ga obrišemo!

– Neću! To su dva života!

– Život nije folder sa trabunjanjima, hormonima i problemima. Život je sada. Ova soba. Ti i ja, koje nemamo više dvadeset godina, problem sa lakim drogama, alkoholizmom i kretenima. Ti i ja koje nemamo više problem sa godinama i sa sobom.

– Lako je tebi da pričaš o godinama, kad i dalje ulaziš u farmerice 26.

– Znači brišemo folder?

– I šta kad obrišemo? Dobar deo ostaje u našim glavama, šta sa tim?

– To pustiš. I sebe pustiš.

I odeš na kafu samo sa onima koji ti priušte mir. Ne treba ti Indija za mir.

I kupiš kaktuse. Kaktuse teško možeš da ubiješ. Čak i ako si baštovan-početnik.

I piješ umereno. Ne ločeš.

Bežiš od Engleza po klubovima.

Ne pišeš priče onom koga voliš. Onom o čijim butinama, koži, osmehu maštaš.

Kažeš mu sve to.

I bude ti lepo. Ili ti ne bude lepo.

Ukoliko ti ne bude lepo, dođe drugi sa kojim će ti biti lepo.

Ili trideset i sedmi.

Dođe.

Lepo.

Ne u pesmi.

Ne u mašti.

Ne u folderu.

Ne u razbijanju.

Ne u nemiru.

Lepo.

U životu.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: tumblr.com