06 nov Do srži ili ništa

Gorak osećaj kad se probudiš

 i kad rezimiraš sve događaje u poslednjih par dana.

 Kad te nešto natera da zapališ cigaretu na prazan stomak,

a onda povratiš sve.

I zbog jedne jebene cigarete dan ti počne loše.

 Otišla je, a da pošteno nije ni bila tu.

Dobro jebiga. Neću više da pišem o njoj.

Doći će druga kučka u moj život,

jebiga, uvek postoji neka kučka.

Čoveku ponekad preostaje samo da se napije.

Osetiš se usamljeno, napij se.

Osetiš se povređeno, napij se.

Ja sam ceo život sam.

Nisam ni bio u planu.

Uvek sam na drugom mestu.

I prijateljima i braći i sestrama.

Kad nisi bio u planu, i treba da te jebu.

Nemam oslonac, i to me najviše boli.

Nikad me nije bolelo

to što nemam sa kim da sednem da se napijem,

ili da odem do grada da zveramo u kučke ili slično.

Ni to što me ostavlja kučka,

ili gubim kontakt sa nekim prijateljima.

Sve je to prolazno jebiga. Svi smo mi potrošna roba.

Mene je uvek peklo to što sam sam.

Nije uvek to tako lepo.

Ja sve što radim radim od srca.

Ljubim, pijem, pušim,

čitam najbolje knjige ikada napisane,

uživam u muzici, patim, volim.

Jebiga, takav sam.

Ne vidim poentu ako nešto ne radim sa uživanjem,

sa strašću, s ljubavlju.

Nije to to ako nije do srži.

Sve ili ništa, jebiga.

Lepo je neko skoro napisao jednu rečenicu

koja me je iskreno oduševila.

Postoje ljudi koji sebe predaju do kraja.

Ma neka boli, ili je do srži, ili nije nikako.

Možda sebi ne radim dobro.

Možda. Ali tako sam navikao.

Ako ću da patim, patiću uz alkohol, uz najlepšu poeziju.

Piću kao da mi je poslednji put,

čitaću, ljubiću, voleću, pisaću

kao da je to taj momenat koji imam da iskoristim,

taj jedini poslednji.

Jebiga. Osudite me na propast, ako želite.

Autor: Miloš Milenković

Fotografija: tumblr.com