03 mar Spokojnost

Lepota njena poražava običan um,

oči govore ushićenjem rastvorenih suza,
duša se trza u bolnom obaziranju,
usne drhte pred nestvarnim bićem,
svaki tren neizrecivom milinom vuče u ponor,
a misli zuje samo o raskošnoj
lepoti žene što je priroda
možda i greškom stvorila.

Takva lepota je savršeni zaborav,
punoća postojanja što uzbuđuje vreme,
talasa večnost i muči duh.

Oko se ne odvaja od žarke nežnosti,
sreća sija ropskom odanošću,
bledilo lica jedino razume
ponizni pogled u savršenu
lepotu žene draže od života.

Sudbinu sami stvaramo,
sami razumemo,
ne znajući da je lepota nemo uživanje,
a vedro spokojstvo prava ljubav
beskrajno usamljenog života.

Autor: Vladimir Vučković

Fotografija: tumblr.com