Slike

3. маја 2019.

– Iz svake tvoje reči koju sam pročitala izbija očaj – napisala mi je u poruci na fejsbuku. Nisam znao šta da joj odgovorim. Skinuo sam gaće i izdrkao na njen album sa slikama „Skiatos 2016“. Puno se promenila od tada. Razlika je bila vidna. Nekada si sa nekim morao da budeš stvarno dobar pa da kada odeš kod njega ili nje u goste gledate stare slike, upoređujete, i prisećate se kako je bilo. Sada je sve bilo na izvolte. Jeftino se prodaju uspomene. Kako nikada nisam posedovao dobar mobilni, ja sam svoje uspomene uglavnom čuvao za sebe. Svoje nesreće.

Ljudima je bitno kako izgledaju drugi ljudi, hteli mi to da prihvatimo ili ne. Većini. To ih prvo privuče. Upoznao sam mnoge kurve u svom životu. Od svake sam znao manje više šta mogu da očekujem. Bio sam spreman za borbu u startu. Osim kod jedne. Sudbine. Bila je to kurva za nivo više od ostalih. Jahta kurva u odnosu na auto put kurvu. Van moje lige. Ne verujem u ono – sam biraš svoju sudbinu. To je sranje. Sam biraš marku piva, klub za koji ćeš da navijaš, ženu koja će da ti upropasti život, ime za psa. Mnoge druge stvari odaberu umesto tebe. Roditelje ne možeš da biraš. Ni osobine koje ćeš naslediti od njih a koje ćeš kod sebe mrzeti najviše.

Svratio sam do matoraca. Ćale je dremao u fotelji. Pored njega je komotno mogao da prođe karavan slonova a da on to ne primeti. Posle 3 moždana udara, 2 stenta, i šake lekova koju popije svako jutro, mozak mu radi na nekim čudnim frekvencijama. Mešaju mu se prošlost i sadašnjost, dani, datumi, imena. Vrlo dobro se seća radne akcije 60 i neke, ali ne zna šta je juče bilo za ručak. Palim tv. Engleska liga. Budi se spontano nakon 15 minuta.

– Fudbal, a?

– Aha…

– Gde igra Bađo sad?

– Batalio…

– E?

– Da…

– A šta je sa onim, onim, Inzagijem, da, Inzagijem? Dobar igrač.

– I on se povukao…

– E jebote! Pa ko igra više?

Hari Kejn ga daje za Totenhem. Otvaram pivo bez reči. Pokušavam da završim razgovor ćutanjem. U jednom trenutku ustaje i lupa se po čelu.

– Sine, zamalo da zaboravim. Srećna ti godišnjica braka. – prilazi mi i ljubi me tri puta.

Uvek ti neko mora prići, da bi mu rekao da ode. Izlazim napolje. Kao da me je udario kamion. Potpuno sam tu informaciju izbrisao iz glave. Danas bi mi bilo 3 godine braka. Da smo ostali u braku. Nismo izdržali ni 2. Prolazim ispod mosta gde cigani prodaju stare stvari, najčešće izvađene iz kanti. Za oko mi zapada album za slike. Otkucaji srca u glavi postaju glasniji. Do mozga dopire informacija da smo u istom ovakvom držali slike sa venčanja i sa dečijeg prvog rođendana. Dok ga ja nisam zavrljačio u kantu i prokleo dan kada smo se upoznali. Podižem ga sa šatorskog krila.

– 150 dinara – kaže ciga – Može i za 100 ako uzmeš još nešto.

Na početku filma ne znaš ko su negativci a ko dobri likovi. Kao i na početku života. Imaš gomilu ljudi, koje sudbina uzima u svoje ruke. Imaš ljude koji poveruju u Boga tek na bolničkoj postelji. Imaš ljude koji su ljudi samo likom. Vadim 150 dinara. Imaš ljude, koji se nikada neće osećati prijatno u košulji, kravati i cipelama…

Autor: Vojislav Vukomanović

Fotografija: weheartit.com