15 nov Škola za rock i pop muziku „MUSICLAND STUDIO“

Predstavljamo vam atipičnu školu „Musicland studio“ u kojoj možete da izučite da svirate klavijaturu, saksofon, gitaru, bas gitaru, bubnjeve, perkusije, ali i da naučite da budete kreativni, da pišete tekstove i da stvarate SVOJU MUZIKU. Pored svega ovoga postoji i program za one koji žele da savladaju DJ-ing i audio produkciju. Ova škola pop i rok muzike je prevashodno namenjena klincima ali nam osnivači otkrivaju da izlaze u susret i da rado sarađuju  sa dosta starijim polaznicima.

Razgovarali smo sa direktorom Musicland-a, Miodragom Stankovićem (Čile) i jednim od predavača, Nemanjom Gušićem (Guša).

Uplovimo u svet u kome vladaju rok i pop muzika… u svet u kome nema mesta za kič, šund i komercijalu.

Kako ste došli na ideju da osnujete školu pop i rok muzike? 

Rasli smo u nekom drugom vremenu, u kome muzika nije bila na dohvat ruke kao danas. Nekada smo kupovali ploče koje bismo slušali u nedogled. Bilo je i hitova i velikih bendova kojih danas nema. Danas nijedan koncert ne može da se napravi bez sponzora, a popularna muzika je daleko od kvalitetne. Kao roditelje nas pogađa ono što se našim klincima servira putem medija i šta oni moraju da slušaju. Iz navedenog se rodila ideja da osnujemo školu, da ujedinimo drugare i da stvorimo mali kreativni kulturni centar.

Koliko imate predavača u školi i kako je organizovana nastava?

U školi imamo četrnaestoro predavača. Časovi su individualni i traju po šezdeset minuta. Škola je osnovana pre godinu dana i za sada ima četrdeset dva polaznika. Za svaki instrument imamo po dva ili tri predavača. Kada početnici savladaju osnove, kreću da sviraju sa bendom i da se pripremaju za koncerte koji organizujemo na svaka dva do tri meseca.

Kog uzrasta su polaznici i da li su talentovaniji dečaci ili devojčice?

Imamo tri grupe (za najmlađe, srednje i najstarije učenike). Najmlađi polaznici imaju šest godina, a najstariji polaznik je penzioner od šezdeset sedam godina koji je došao da nauči da svira gitaru. Talentovani su podjednako i dečaci i devojčice, ali oni koji prednjače su Bogdan Jovanović koji je sa svojih jedanaest godina postao ozbiljan muzičar, kao i Tamara Koprivica koja svira bubnjeve.

Kakva je vaša saradnja sa roditeljima?

Imamo odličnu saradnju sa roditeljima. Neki od njih su naši prijatelji, a sa nekima smo postali prijatelji. Dok jedni roditelji u našu školu dovode talentovanu decu, drugi pak žele da svoju decu usmere na kvalitetnu muziku. Ono što je najvažnije je- da osluškujemo i decu i roditelje. Ukoliko nemaju uslova da se bave muzikom kod kuće, izlazimo im u susret da ovde vežbaju. Naša vizija je da naši učenici pored toga što će naučiti da sviraju naučiće i da pišu tekstove, da budu kreativni, da stvaraju SVOJU MUZIKU. Čak i ona deca koja nisu talentovana iz ove škole izlaze puna pozitivne energije i sa saznanjem šta je kvalitetna muzika. Naša škola je alternativa svetu medija i popularne muzike. Samim tim vaspitava učenike da osluškuju prave muzičke vrednosti koje im često nisu dostupne u klasičnom obrazovanju i okruženju.

Svaki koncert koji organizujete predstavlja krunu vašeg rada. Recite nam da li uskoro planirate neki?

19. novembra u klubu „Juridicum“, na Pravnom fakultetu u Nišu, će se održati prvi godišnji koncert, tokom kog ćemo podeliti diplome prvoj generaciji polaznika. Klinci će biti u prilici da publici pokažu koliko su napredovali za ovih godinu dana. Neki od gostiju će biti Dragi i Žika Jelić iz YU grupe, Saša Ranđelović (Ranđa) iz Nevernih beba, kao i nezaobilazne niške rok legende Goran Šepa (Gale) iz Kerbera i Dejan Najdanović (Najda) iz Smaka…

Zbog čega ste vi „crna ovca“?

Oduvek su ljudi koji se bave R’n’R –om crne ovce. Pravi rok and roll ima oštricu, usmeren je protiv establišmenta i treba da menja stvari. Crne ovce smo jer ne idemo uz mainstreamom. Oduvek su rokeri bili manjina, a danas kada je tržište prezasićeno svim i svačim mi smo tek manjina. Mnogo je loše i neiskrene muzike, muzike koja je kratkog daha i bez težine. Velike produkcijske kuće štancuju muzičare i hitove, stoga je sve postalo isto i instant. Sa jedne strane imate Lady Gagu koja mora da stavi šnicle na telo da bi se uopše razgovaralo o njenoj muzici, a sa druge su bendovi koji su prinuđeni da budu komercijala, da sviraju „od Silvane do Nirvane“ da bi preživeli. Više nije bitno ko svira. U svetu u kome vlada novac su svi postali isti. Smatramo da svako treba da bude jedinstven, da se profiliše i da ima svoj fazon da bi publika znala šta od njega može da očekuje.

Mi smo oduvek stvarali ono što smo hteli a ne ono što smo morali!

Aneta Stojanović

Fotografije i snimci: Nenad Joksimović, arhiva MUSICLAND STUDIO