05 okt Šetnja

Grad valjda zna šta radiI noge su pametnije

Od mog razloga za hodanje

One se ne pitaju kuda idu

Slušaju instinkt bivše korake

Svoje i tuđe

Slušaju travu pored staze

Travu koja je morala rastiI tu gde je sada sivo

Možda još raste ispod betona

Po navici

Mora da raste trave ne umiru

Možda se instinkt

Trave i instinkt stopala

Sreću kroz beton i đonove

Možda se traže i prepoznaju

Znala sam da moraš biti tu

Slušala sam kako dolaziš

Ti mene nisi slušao

A ranije si znao da čuješ

Nožnim prstima i tabanima

Kažu jedan je jednom hodao po vodi

Kao ti po meni

Oko njega

Oko njega su letele ribe

Mora da je noga muškaracI ona mu tako kaže

Ona mu tako tepa

Kao da je muško kao da je dete

Ja nosim sa sobom muške noge

Celog života

A da o tome ne znam ništa

Ja sa sobom nosim i ženski nos

O čijim putevima znam baš sve

Režiser je rekao bacaću mrtve ribe u vodu

I premotaću samo ću premotati

Izgledaće kao da lete

Genijalno mislila sam

Tako lete mrtve ribe

Tako se leti

Tako i ovaj nos poleće

U tvoje rame i vrat

Eksplozija pri ulasku u tvoje

Gravitaciono polje

Početak i kraj savršene kože

Ispod koje nema ničeg

(Za mene)

Autorka: Natalija Jovanović

Fotografija: weheartit.com