Jedno vrelo leto
rodila se sa mnom jedna zora
u mom srcu
rodio se jedan lav.
U miru je rastao sa mnom
onda počeo da me razdire
kad se u mojoj glavi
rodila Atena.
Sukob srca i glave
odlika su živog
svakom živom
kazna je pad.

U šetnji kroz Had
ja više nisam mlad
a mlado je telo
što rađa mi glad.

Rodio sam mečku
čekajući znak života
od mrtvih duša.
U svaku nevolju
uvalilo me moje maloletno srce
iz svake nevolje
izvukao me moj punoletni jezik.

Rodila se u mojoj glavi
sa ovom zorom
jedna teška misao.
Propala mi je iz glave
na njen jastuk, na jezik
toliko teška
da se otkotrljala niz usne.
„Draga, ti me ne voliš
stoga, odlazim.“