30 apr Šetaj dete!

– Tebi bi mnogo pametnije bilo da šetaš dete, nego što šetaš tog psa! – izustila je komšinica iz zgrade.

– Čije dete bi bilo bolje da šetam?

– Kako čije? Pa, svoje dete.

– Gospođo, ja nemam dete.

– Napravi ga.

– Nije dete kolač, pa da odem do pokupujem sastojke, da izmućkam i da ga napravim.

– Ma sve ste vi iste! Bežite od obaveza, zato i propadamo.

I tako je počelo moje jutro. Sa Mi i Vi. Sa gubljenjem između ove dve zamenice. Sa pitanjima: Ko smo to mi, a ko ste pa sad vi? Ko je tu isti i da li je danas lako napraviti kolač. I još da ti taj kolač uspe. I koliko je kvalifikovana komšinica iz zgrade da ti šljusne ovakav dijalog u 9 ujutru?

Mislim da se deca rađaju iz pogleda. Iz duge zagledanosti i onog osmeha koji umeju onako „izistinski“ samo zaljubljeni da nakrive. Kad se napravi taj osmeh, kao da ceo svet stane da ga čuje. Pitate se da li je to zaljubljenost, strast ili prosto imate problema sa visokim pritiskom. Pitate se kako se ta osoba koja vas gleda zove i u kom kraju živi. Da li ste blizu? Blizina je vrlo bitan faktor. Bez blizine je sve fejk. Ili ste blizu ili niste. Ili se isprepletete sa nečijim nogama i rukama, ili se sapletete. Pitate se da li je on jedan od onih koji i dalje čita „Politikin Zabavnik“. Da li otima prekrivač dok spava? Kakve špagete voli? Koja mu je omiljena boja? Da li vidi boje i kad je oblačno? Da li zna, a ne treba da zna.

Možda je idot. A možda nije ništa manji idot od mene same.

Možda sve drugo može da se izmisli, da se nađe prava reč, pravi dodir, da se stisne petlja, da se po prvi put pusti poruka, da se kaže izvini… ali pogledi ne mogu da se izlažiraju. Ili se umete, ili ne treba ni da se gledate.

A, kad se umete, onda dođu i kolači. I nije vam teško da trčite po kiši do marketa u tri ujutru. Da tražite sve te sastojke. Da posle gledate tutorijal na youtube-u, kako biste sve to smućkali. I da na kraju napravite. Da dobro napravite.

Pri povratku iz šetnje, nisam odolela, a da komšinici ne pokucam na vrata. Otvorila je, pa sam joj rekla: „Kad nađem pogled, šetaću i kera i dete. Ili mi ukradite rodu iz zoološkog vrta!“

Autorka: Tijana Banović

Fotografije: pinterest.com