14 mar Selo moje

Onda, i samo onda,

kada zaspite tek kada

zapišete pjesmu:

njom oprostite

i njom se oprostite.

Onda, kad zalutate u gradove

u koje ja sam zalutala

i kad se budete snalazili

mojim drhtajima;

Onda, kad vas napadnu čopori,

a vi ih budete zavodili

kao ja što sam režala;

Onda, kad se ljekari začude

kako takva upala

od pisanja i sviranja,

a vi okrivite samo slabe kosti;

Kada povjerujete zverima

koje ja sam grlila;

Onda, kad vas budu voljeli

kao mene što su krotili,

a vi pobjegnete.

Iz zagrljaja.

Sa lošeg koncerta.

Kada se nasmijete

u sred nečeg ozbiljnog, ili tužnog,

a oni vam na čelu napišu

BEZOSJEĆAJNA.

Onda, kad kupite slobodu

za koju ja sam krvarila;

Kad sagradite sve zidove i mostove

koje ja sam porušila;

Kad obujete moje cipele

i pogledate svijetim

mojim očima…

Onda, i samo onda,

se usudite i recite

da ipak mogla sam

drugačije.

Autorka: Tamara Senić

Fotografija: weheartit.com