U poslednje vreme
potpuno sam podetinjio
ponovo imam sedamnaest godina
želim da se sa vedrinom budim.
Vedrinom sebe i neba.
Ponovo se srušim sa kreveta na patos
radim vežbe snage
koliko sam snažan da preguram dan
otvorim sve prozore, zatim
pustim muziku glasno
još glasnije pevam dok spremam doručak.
Potom legnem na krevet
utrnem muziku
osluškujem ptice, dečju graju, vozove
ostatak dana čitam o književnosti, istoriji dinosaurusima i grčkoj mitologiji.

Poželim da sam napolju što više
da sam svuda što više
da sam lak
da sam vazduh.
Ponovo imam sedamnaest godina
poznanike koje srećem
ovlaš pogledam kad im se javim
svi se hrane nezdravo
mržnjom, frustracijama i kompleksima
nataložilo im se u licu i vratu
oko struka i u guzici.
Mogu stojeći da dodirnem čelom svoja kolena
mogu da trčim
da prepešačim celo svoje Pančevo
i pola Beograda
da se znojim i da se ne umorim
a sve što mogu je da mi odbrojavaju.
To je u redu
ne smeta mi
imam tek sedamnaest godina
nemam devojku, još dugo se neću oženiti
nemam završen fakultet, ni posao
spavam na istom krevetu petnaest godina
noge mi vire sa njega.
Tvrde sa sam nezreo i neozbiljan
presrećan odgovaram na optužbe
potvrđujem
prigrlim ih kao komplimente.

Zaboravio sam kako da pričam
i budem okružen dosadnim ljudima.
Preporučuju mi da se napijem
zaboravio sam kako da pijem alkohol
brzo se napijem
onda se unervozim od toliko dosadnih ljudi
samo bih želeo na vazduh tada
da sam vazduh tada.
Neprimetan i tih.

Zaboravio sam kako da pričam sa devojkama
zaboravim sve o književnosti, istoriji
dinosaurusima i grčkoj mitologiji
samo kad su mi blizu.
Neke zaista izgledaju
kao da sam ih već jednom sanjao
posramljeno sam želeo da im dotaknem kosu
da priljubim nos, usne i oči na njihov vrat
kako bih se uverio da su to stvarno one.
Jako se razočaram kad se ništa ne desi
kada ništa ne kriju u kosi i na vratu
kada je to samo još jedan vrat i još jedna kosa.
Ne budi lud, kažu
samo im pričaj bilo šta
pravi se pametan, laži i budi siguran u sebe
odvedi ih negde u mrak
skini prvo odeću
zatim grudnjak, može imati jednu ili više kopči
na kraju gaćice, znaš već.
Ali ja ne znam da pričam bilo šta
nisam dovoljno pametan, zato čitam
umem odlično da lažem
kada lažem nesiguran sam
ali ono što me najviše uplaši su njihove oči.
U njima nema ničega privlačnog, devojačkog
od malopre
ni izmaštanog ni odsanjanog.
U njima nema ničega ljudskog.
To je neki gladni, zverski pogled
sa kojim nikada ništa ne želim da imam.

Kažem ti
potpuno sam podetinjio
ponovo imam sedamnaest godina
devojkama kupim po jedan suncokret
sakrivam im čokoladu u cveće ispred zgrade
kada su vrata zaključana
i ne mogu da im ostavim u poštansko sanduče.
Potpuna sam luda, klovn
ne mogu da se zasitim njihovog smeha
koji sam izazvao ja ili moje reči.
Brinem se da li je ružno sanjala
da li je uživala u čokoladi
jer čokolada je divna i ona ne goji
mržnja, bes, ogorčenost, ljubomora, zavist goje.
Svakog dana u šest popodne
izađem na teren, igram basket, šutiram na koš
oznojim sve od čega bih mogao da se ugojim.

Uplašio sam se mnogo čega
u poslednje vreme
sa svoje dvadeset i dve godine
ali ničega ni blizu kao kada sam
na tebe povisio glas zbog gluposti.
Došao si da šutiraš fudbalsku loptu
između šipki konstrukcije koša.
Imaš deset godina
zašto to ne bi mogao biti gol?
Šta je meni?!
Zbog stvari kojima sam se prežderavao
vikao sam na tebe.
Hoću da ti se izvinim zbog toga
ja više nemam dvadeset i dve godine
imam sedamnaest i…
hoćeš da šutiraš sa mnom na koš?