Sećaš se Kneza Miloša?
Kod broja 23,
na trenutak zaustavljenog
kosmosa.
Februara,
hladnog vazduha,
ranog dolaska proleća.
Sećaš se?
Tvoj zagrljaja,
iz univerzuma
ukradenog komada.
Prolaznika,
njihovih utišanih koraka.
Nečujnog proticanja saobraćaja.
Sećaš se otkucaja?
Preklopljenih grudi.
Na leđima stegnutih šaka.
Ritma udaha i izdaha.
Sećaš se vetra?
Mirisa grada.
Umornih stopala.
Stajanja.
I čekanja.
Da se srca raskače.
Dok u grudima stoje naopačke.
Sećaš se odlaska?
Hodanja unazad.
Neizvesnog povratka.
„Javi se kad stigneš“.
„Nemoj da brineš“.
Sećaš se?
Kao ja sada.