11 nov ŠARLO JE NEŽAN – DEO DRUGI

Veličina Čaplinovog dela ogleda se ne samo u sposobnosti da padovima, pitama bačenim u lice, udarcima daskom u glavu ili šutiranjem u tur nasmeje ljude, već da tome da jedan viši cilj. Siromaštvo iz koga izviru sve njegove priče, podloga je za sejanje ideje o nadi. Aspiracija ka postizanju velikih ciljeva i dostizanje visina za koje nismo ni mislili da ih možemo dostići. Borba sa zlom, u bilo kom obliku, nadjalavanje sopstvenih mana i ne uzimanje okolnosti kao izgovora za neuspeh. A sve je to radio ćuteći. Pantomima je njegova najjača strana. Majstor facijalne i telesne ekspresiije, bez i jednog puštenog zvuka, slika jedan realan svet u kome je sve crno- belo, ali se sve jasno vidi u bojama.

Pronašao je zajednički imenitelj u svim svojim filmovima, a to su emocije. Zbog toga je voljen u celom svetu, jer ma gde bili i ma gde gledali te filmove ljudi se u njima prepoznaju, čak i danas. Planeta Zemlja je ispunjena ljudima koji sebe smatraju jedinkama. Čarli je to uvideo, poštovao i pozvao sve da se u njegovim likovima pronađu, jer kao građanin sveta, on nije ni mogao biti ništa drugo do običan čovek u borbi za neki bolji svet. Apsurd u koji stavlja svoje likove i tragikomične situacije u kojima oni pobeđuju i protivnika i sebe, oličene u humoru, pomažu ljudima da se sami izbore sa svojim problemima, opet kroz humor. Verovao je da se čovek mora semjati u lice svojoj nemoći. Bez cerekanja, samo se smejati. „To truly laugh, you must be able to take your pain, and play with it!“

Čarli je za razliku od svog alterega zapadao u probleme sa ženama. Dok je na filmovima bio neustrašivi vagabund u odbrani dama, u stvarnosti je to samo bio na kratko. Opčinjenost ženama je kod njega bila ogromna ali je brzo prolazila, ostavljajući velike ožiljke, posebno u novčaniku. Preživljavao je teške trenutke, za koje ljudi nisu znali jer su ga, ironično, doživljavali kao skitnicu sa filmova.

Možda je najupečatljiviji simbol Čarlijevog humanizma činjenica da je prvi film u kome progovara, film u kome ismeva svog antipoda, Hitlera. Još jedan važan detalj je da ih je obojicu proslavilo malo dlačica iznad gonje usne. Dva razlčita senzorijuma jedan nasuprot drugog. To je samo još jedan od dokaza njegove veličine. Do tog trenutka je pokazivao male pobede malih ljudi. Sa tim filmom je pokazao snagu svih dobriih i malih ljudi nad zlom koje preti.

Dobar deo života proveo je seleći se. Bio je čak primoran da napusti SAD, verujući da se nikad neće vratiti. Živeo je u egzilu, stalno opterećivan problemima privatnog života. Razvodi, tajna venčanja, smrt dece, optužbe za očinstvo, sve je to prihvatao kao deo života i na kraju sve to preživeo, uz put snimajući filmove. U eri posle drugog svetskog rata snima i tonske filmove, i sa njima postiže značajne uloge, ali Mala Skitnica ipak ostaje ikona u njegovom radu. Umro je sa 88 godina okružen porodicom koja ga voli i milionima obožavlaca. Kao pravi heroj.

Život izvan kalupa. Umetnost ovenčana jednostavnim. Nada upakovana u humor. Srećan kraj nepomućen klišeom. Borba naslikana vanvremenskom glumom. To je Čarli Čaplin, to je Mala Skitnica.

„Let us strive for the impossible. The great achievementes throughout history have been the conquest of what seemed the impossible.“

Andrija Jocić

Izvor fotografija: www.fanpop.com, www.doctormacro.com