26 jan San o stomaku

Potrebu za vazduhom koristim

kao izgovor za spoznanje.

Uvek je praznična sreća,

kojoj dajem epitet lažna,

suprotno uticala na mene.

Isti kal i sneg bili su pre nekoliko

godina kada mi je vetar rasporio

šavove od kaputa i spokojstvo.

Na vrletu bezumlja, ogrnut samo

teretom svoje kože, vapio sam

za pribežištem.

Tada su po telu moje budućnosti

počele da se javljaju promrzline.

Lahor je nosio velove zebnje, a

ispušteno blagostanje ostalo je

da obitava u belom snegu.

Izgubio sam veru obožavajući te.

Zato za vreme praznika volim

da se iskradam iz kuće i šetam.

Moja glava na beloj površini

i mir je bar prividno tu.

Autor: Miloš Markov

Fotografije: pinterest.com, tumblr.com