13 dec Šamar

Puče šamar.

Obrazi zabridiše od siline udarca, vrelina obuze celo telo a tračak nade odlete istom brzinom kojom se i spustio na teme moje glave.

“Dobro došla u stvaran život”- prigušeno se čuo glas u mojim ušima.

Osvrtala sam se oko sebe i gledala u nepoznata umetnička dela koja su me sa svojim nakaznim očima posmatrala, imajući strah da će me gledavši osuditi za učinjeno delo prema čoveku koji ih poseduje. Pod nagim telom sklanjala se svila, milujući svojim obrisima bedra i ono malo od ruku što bejaše slobodne. Nožni prsti odjednom osetiše hladnoću i potrebu da se skriju pod težinom problema koji su svakodnevno nosili.

Bes, strah i strepnja mešali su se u jedno.. čini mi se, najviše sam se bojala sopstvene reakcije.

Jak stisak zglobova, grubo izgovorene reči, opor miris vazduha, znoj na telu i drhtaj u  grudima; za tren će nestati.. ali, ostaće težak trag nazvao si “ljubavi”, ostaće tragovi tvojih udaraca, tragovi prljavih reči, tragovi bolne istine- ostaće glasovi u ušima i zauvek nestaće tragovi blaženog života kakav poznavala sam ranije.

Terao si me da držim oči otvorene i tražio si moje suze.

Shvatio si da ne možeš podneti da me gledaš u oči dok, misliš da me pokoravaš sebi.. shvatio si da ni jedna suza neće okupati tvoj ego; i tada si me milujući ljubio po vratu i okretao kao krpenu lutku u stranu. Ispucalim dlanom, grubim od previše batina, dodirivao si moje butine i nadom potkrepio sve svoje iluzije da sam i večeras srećna.

Mirisao si moju dugu kosu, upijajući sve što nije bilo namenjeno tebi.. mirisao si moju belu kožu smeškajući se, misleći da je samo tvoja. Stiskao si levom rukom moj vrat, ritmično pri svakom naletu strasti i žamoru zadovoljstva koje je izlazilo iz tvojih čudnih usana.. stiskao si, grubo gene  mojih roditelja koji su mi podarili labudov vrat i gracioznost da izdržim svaki prst na njemu.

Dahtao si jako i dahtao si često.. umor te je stigao na pola zadovoljstva. Zatim si drhtao kao malo dete obuzeto nedostatkom pažnje, a onda postajao si sve grublji i terao me da završim započeto. Svom dužinom bi se opružio na, jarko crvenu, izgužvanu od mog pokušaja bežanja, svilenu postelju i odvratno umilnim šaputanjem zahtevao da svojim telom prekrijem tvoje, da ruke umorne od ropstva miluju tvoja maljava prsa a da ušne školjke, zaprljane ružnim pričama budu ispunjene mojim kratkim uzdasima izazvanim dubokim užitkom.

Obasuta poljupcima koji su pekli moje telo privio bi  me uz sebe i paleći televizor govorio bi da me voliš.

 Autorka: Lidija Huk

Fotografije: favim.com