Sa strepnjom u prahu

11. марта 2019.

Jednom, u Gospodskoj ulici, prignječio si mi dušu pogledom. Videlo se jasno iz naših bledih lica da nismo spavali prethodnu noć.

Sa strane, ljudi su mogli reći, gledaj ovu decu, kisnu ovde, zašto ne spavaju kad ne moraju na posao.

A mi smo se gledali. To je bila prekretnica. Ćutanje posle vikanja. Hrabrost umesto straha, sa strepnjom u prahu.

Jednom, na terasi četvrtog sprata u Studenjaku, prignječio si mi dušu ćutanjem. Videlo se jasno iz naših bledih lica da nismo spavali prethodnu noć.

Sa strane, odozdo, ako bi neki zamišljeni student podigao glavu, mogao je reći, gledaj ove budale, mrznu se na ovoj terasi, lako je njima, ne moraju na ispit.

A mi smo se gledali. To je bila prekretnica. Ćutanje posle proceđenih optužbi. Strah umesto hrabrosti, sa strepnjom u prahu.

Jednom, u Jug-Bogdanovoj, kapute nam je prignječio sneg i tišina. Videlo se jasno iz naših bledih lica da smo upravo izašli iz kluba i da verovatno nećemo spavati celu noć.

Sa strane, odozgo, iz okolnih zgrada, ljudi su mogli reći kako smo romantični, šetamo po snegu, lako je nama, ne ustajemo rano.

A mi se nismo smeli pogledati. To je bila prekretnica. Govorenje posle ćutanja. Strah i bes i hrabrost u svemu što se kaže. Sa strepnjom u prahu.

Jednom, u nekoj kući na magistrali, sa pogledom na najplavlje more, prignječili smo sve poglede prašnjavim žaluzinama. Videlo se jasno iz naših bledih lica da se umalo nismo udavili to prepodne, tamo pored bova. Kada si me spasio. Kad sam te spasila.

Sa strane, plivačima, izgledalo je kao da se zezamo, dečko potapa devojku sa dušeka. A ja sam se davila i nisam mogla da te dozovem. A ja sam te zagrlila i mislila: pusti ga, pusti ga, udavićeš nas! I pustila sam ruke sa tvog tela, a ti si moj struk stisnuo još jače i izvukao me na površinu.

Posle smo se samo gledali. Tad kad si me spasio. Kad sam te spasila. Dok si vukao dušek prema obali, jesilidobro, jesam, jesilidobro, jesam, jelmožešdasedržiš, mogu.

To je bila prekretnica.

Sa strepnjom u prahu.

Jelmožešdasedržiš.

Mogu.

 

S tobom sve mogu.

Autorka: Srbijanka Stanković