Ruske bajke

16. april 2018.

Jutros, pred zoru, u zlo doba neko, već pred samo ustajanje palo mi je napamet da ti pišem. Ne mogu da ne predosetim kad si ljut što se ne javljam i ne pišem, što se uvučem kao kornjača u kuću i ne izlazim iz oklopa dok me nešto ne protrese kao strujni udar.

Htela sam da ti kažem zapravo – zajebi plažu, toplo more i pesak. Zajebi kućicu u cveću, šetnju Portom i crveno vino. Zajebi i onu jeftinu bajku koju sam ti prodavala godinama, bežeći iz svoje mračne stvarnosti u tvoj savršeno uredan život. Zajebi i taj i takav savršeno uredan život.

Htela sam da ti kažem da sam pospremila sve ormane i presložila sav veš, kao što mi je onda onaj psihijatar rekao, ali mi od toga nije bilo bolje. Sve je sad složeno pod konac i dođe mi da poludim od te urednosti. Zajebi i psihijatra, on je samo preplaćena Draga Saveta. Zajebi orman, u njemu ionako spavaju svi naši demoni.

Htela sam da ti kažem da sam jutros post-oskarovski, pred ovu košavsku zoru ponovo gledala „Ivanovo detinjstvo“ i nisam imala kome da pričam o njemu. Tarkovskog više niko ne gleda, znaš li?

Htela sam da ti kažem da mi je odjednom bilo do zime a meni do zime nikad nije. Do ruske mi je bilo zime. Do šubare od lisice kakvu je nekad nosila moja majka. Bilo mi je do zime, one koja ledi koštanu srž i koju otapa samo igra tvojih prstiju. Bilo mi je do zime, kao što nikad nije, do stepe, do gulaga, do breza promrzlih, do Bajkala, do Jermitaža, do litara vodke, do čeza i ruskih Cigana.

Htela sam i da ti kažem da sam onomad opet sanjala sneg. Beo, staklast i uvek zloslutan. Znaš kakva sam kad sanjam sneg, pa sam mislila da je bolje da zajebemo sve i odemo više u taj Petersburg i dopustim ti da mi konačno pokažeš kakav je taj ruski sneg uz zvuke balalajke.

Ali kao što rekoh, zajebi bajke!

Autorka: Marijana Stolić

Fotografija: unsplash.com