22 feb Rodi Dojl – Putovanje kroz noć (preporuka za čitanje)

„Četiri generacije žena putovale su kolima. Jedna je bila mrtva, jedna je umirala, jedna je vozila, a jedna tek počinjala život.ˮ

Granica između života i smrti, mladosti i poznog doba, u ovom romanu je gotovo obrisana. Nit koja spaja sve četiri generacije žena, svakako je bezuslovna ljubav i jaki geni koji sežu i do najmlađe članice, dvanaestogodišnje Meri. Ni Meri, ni njena majka Skarlet, ne ostaju zatečene pri upoznavanju sa duhom njihove mrtve bake, odnosno prabake, Tenzi. Svaka od njih je na neki način osećala prisustvo Tenzi, koja je umrla veoma mlada i za sobom ostavila dvoje dece, od kojih je jedno bila Emer, trogodišnja devojčica.

Emer je često pričala i Skarlet i Meri o svojoj majci. Poslednjeg dana majčinog života se vrlo dobro sećala, a naročito je brinulo to što nije želela da je poljubi poslednji put. Ona se nikada nije rastala od Tenzi, a ni Tenzi nikada nije mogla da ode dalje, jer je osećala neverovatnu brigu za svoje dete. Iako je Emer sada već i majka i baka, Tenzi je morala konačno da je vidi i da se oprosti sa njom, što i dovodi do toga da ove četiri žene krenu na put kroz noć, kako bi posetile staro imanje, jele sladoled i podsećale se mirisa mora.

Skokovitim vraćanjima u prošlost, pripovedač nam omogućava sagledavanje perspektiva svih junakinja, jasno nam predočavajući njihove priče, osećanja i želje za ponovnim susretom. Smrt je, umesto kraja, ovde pokretač priče, a junakinje je se ne plaše, jer dokle god šušti lišće pod naletima vetra, vode se priče o hrtovima i dok je smeha u akustičnim prostorijama, znaju da nikada neće biti same ili zaboravljene. A uz to, dovoljno je bilo da samo pogledaju jedna u drugu i shvate da se u svima njima krije delić svake od njih.

Ovaj roman je dobio mnoge nagrade kao omladinski roman ili roman za decu, ali vrlo je teško svrstati ga isključivo u neku od tih kategorija. I sam Dojl je napisao da je to delo za decu preko deset godina i za odrasle, vrlo svesno ostavljajući prostora za razmišljanje o celokupnom romanu, a ne samo o glavnoj junakinji koja je u ovom slučaju dvanaestogodišnjakinja. Iako je prepun nevinih šala i veselih replika koje najčešće srećemo u romanima za decu, ovaj roman se bavi vanvremenskim temama i namenjen je svima, pogotovo onima koji se naježe kada čuju kako lišće šuši ili zadrhte kada osete poznati miris iz prošlosti.

Izdavač: Odiseja (2015)

Autorka: Sanja Janković

Fotografija: Odiseja izdavačka kuća