Cele jeseni probijala je uši devojčicama iz susedstva pričama o svom romantičnom bekstvu i vašarskim pustolovinama. Zaručnik iz snova i 1001 vožnja ringišpilom. Došaptavala zaverenički svoje planove za naredno leto. Kad bude za pola glave viša i za pola glave pametnija, udaće se, tako joj svega. Biće šefica luna parka i voziće se besplatno dok ne povrati. A meni će karte naplaćivati duplo. Prvog dana zimskog raspusta mi je prekipelo. Strgnula sam joj šal i natrpala joj ta lažljiva i pakosna usta snegom. Narednog dana sestra je ustala sa gnojnim anginoznim otokom i morala je kod lekara.

Na zidu čekaonice zrenjaninskog dečijeg odeljenja visila je slika devojčice i dečaka na ringišpilu. Slika zbog koje sam lipačila hladnu vodu do promuklosti, samo da bih je ponovo videla kad me zabrinuta mama napokon dovede lekaru. U “malim košmarima visoke temperature“ vrtela sam se zajapureno i halucinantno na tom ringišpilu. Bila je to najlepša vožnja. Bio je to samo moj ringišpil. Pogledala sam u sestru. Zurila je blaženo u tu sliku, maštajući o minulim i predstojećim vašarskim pustolovinama. Vrtela se na mom razmahanom, sa par poteza kičice naslikanom ringišpilu. Te zime su joj izvadili oba krajnika. Rekla bih da sam joj vožnju naplatila duplo.