RIFAT RIFATOVIĆ: NEKAKAV PUTNIK I MOŽDA ČOVEK

Rifat Rifatović – sasvim neobičan momak iz Novog Pazara, glumac i muzičar, letač i skakač, motivator i buntovnik, kreativac do besvesti! On je …hajde da vam to dočaram – pokušajte da uhvatite vilenjaka koji brzoooo leti ispred vas, gore, dole – levo, okret, treperenje krilima… ne uspevate! U sasvim realnom svetu, gde je čovek samo grubo izvajana figura, neki ljudi su čista energija, neuhvatljivi zrak sreće – poput njega.

O Rifku njegova divna prijateljica govori ovako: “Daš mu gitaru – on svira konge, daš mu konge – naći će im žicu” . Ko je on…? Kad biste kratko, mrvicu, razgovarali sa njim – okrenuli biste se rekli sebi u bradu – on ima svu sreću sveta, a ruke su mu prazne.

Rifko, kako ga prijatelji zovu odmila, može sve, da pređe dobru kilometražu i odigra predstavu (koju je spremio za noć!) za decu na rekreativnoj na Kopaoniku, jer napolju je sneg dva metra, da ih motiviše da čitaju, da se brzo uvuče u odelo Deda Mraza i nekoj drugoj deci izmami osmeh. On kampuje kada je lepo vreme, ali to nije kampovanje kao dangubljenje – uvek je tu neki projekat, ljubav, radost, inspiracija.

 

 

On je jednoj Henrijeti brat – a brat je i svom divnom gradu Novom Pazaru, u kome je hiljadu hiljada puta, kao vredna buba prosuo polenov prah i namamio beton da iznedri cveće.

Prošlog meseca je sa glumačkom grupom “Joj evo ih ovi” iz Novog Pazara, u saradnji sa Banetom Trifunovićem napravio pravi bum predstavom “ Beton Mahala”.

 

 

Ukoliko sve ovo zvuči pomalo “to može svako” … onda sam uspela da dostignem poentu, jer svako od nas bi trebalo da bude svestan da može napraaviti čaroliju koja se zove “ljubav”. Pustiću vas da uživate u pesmama anambla Gospođo, Bate. Preporučujem vam da rezervišete karte kada u svom gradu ugledate plakat za predstavu “ Beton Mahala”… divne su stvari koje se dešavaju prvi put, male revolucije, jednostavne, lagane ljubavi, prve plate  ili šarmatan prilazak nekoj devojci, a da ni ne znate ko je ona …no, Rifat zna! Verujte na reč.

Želim vam da i vi njega jednom upoznate, a dok se to ne desi – evo kako je Crna Ovca ćaskala sa njim!

 

 

– Ko si ti ?

-Ćaoooo! Ko ste vi tamo?

– Ćaooooo, mi smo ovamo i slušamo LJUBAV! Zauzet si? Nekim važnim poslom? Nekom novom umetnošću?

– Da, dokolicom.

– Navijanjem za ljubav?

– Večeras sam Hese.

– Kako Hese počinje dan? Običan?

– Osmehom. Ozbiljnim. Velikim. Najvećim i bezrazložnim (ako buđenje nije dovoljan razlog).

– Koja su buđenja najlepša?

– Sunčana, pijana i ljubavna (zaljubljena ili post ljubavna).

– Možeš li da se podeliš na dva čoveka? I ko bi oni bili da možeš? Pričaj mi malo o njima.

– Profesionalno tj. u poslu mogu. Privatno se trudim da budem jedan čovek, sa jednim licem, zdravim stavovima, pametnim rezonovanjem i hiper emotivnim senzibilitetom.

– Da li ikada kriješ svoj “hiper emotivni senzibilitet”?

– Rado bih da odgovorim “Ne”, ali sam počeo.

– Prvo sećanje iz detinjstva… Ono najstarije?

– Ne znam šta je po redu najstarije, ali se sećam kopriva, jedenja zemlje, padanja u potok, sećam se kako mi je izgledao dubak i krevetac i k’o dete sam piškio u šporet tj. u pikslu od šporeta (onog na drva).

– Kad si se zaljubio u umetnost jesi li se (još) više zaljubio u sebe?

– Ako pričamo o ovom zaljubljivanju kog postaneš svestan, onda nekad kasno… A tad sam morao (zbog sistema i pečenja zanata, koji u nekoj fazi ima delić  “pojačavanja uobrazilje”) možda sam osvestio i nadobudnost… Sad kako starim, pa postajem matorije dete, to zaljubljivanje postaje tačnije, detaljnije i opasnije  (po živce i zdravlje ponekad) ali… It’s all about love…

– Ko si ti ?

– Prošireno ime u prezime, nekakav putnik, smeh (neretko nameran) i možda čovek.

– Misliš li za sebe da si “crna ovca” .i ako misliš, zašto?

– Možda ponekad jesam ovca, al’ kad me spuca taj fazon, boja nije bitna…

Marija Raković

Izvor fotografija: Rifat Rifatović

Rifat Rifatović je rođen 1980. godine. Osnovno i srednje obrazovanje završio u Novom Pazaru. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi Envera Petrovcija na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru. Glumac Regionalnog pozorišta Novi Pazar. Igrao u svim predstavama RPNP od njegovog osnivanja (oko 50 premijera). Tri godine igrao u Ateljeu 212 Beograd, predstava “Kosa”. Igrao u seriji “Miris kiše na Balkanu”, filmovima “20” i “Most na reci Ibar”. Frontmen je grupe “Gospođo, bate”. Pevač u akustičnom triu Stone Flowers. Svira gitaru i kahon. Vođa Škole glume i govora u okviru Regionalnog pozorišta, koja je imala oko 2000 polaznika. Škola je iznedrila skoro sve amaterske trupe u regionu. Učesnik svih projekata Kancelarije za mlade od ekoloških radionica do Youth Theatre Festivala čiji je koordinator. Stalni saradnik u realizaciji projekata Kulturnog centra, biblioteke “Dositej Obradović”, aktivista u skoro svim nevladninim organizacijama u Novom Pazaru. Jedan od osnivača Kreativnog tima Illusion, jedan od prvih trenera projekta Dance 4 Life. Osnivač nekoliko alternativnih teatarskih trupa u Pazaru.

1 Komentar
  • meta
    Objavljeno 00:33h, 03 februara Odgovori

    Srecna sam, da u nasem gradu postoje talenti, da vole umetnost, i da to sto osecaju, opijeni lepotom umetnosti, prenose drugima.Svaka cast, Rifate.

Ostavi komentar