04 dec Reč o disbalansu

Znate šta je disbalans.

Kad je tata prebio mnogo ratova, i vrlo dobro naučio cenu za život. I život koji nema cenu, te tako odlučio da ga ne rotira oko supermarketa, i kupuje samo bezobrazno skupe kese sa đubre.

I kad je mama preživela mnogo ratova, i vrlo dobro naučila cenu za zivot. I život koji ne može da se preživi, iako padaju ubice, bez hleba, soli, i krova nad glavom, i istina je da smo ga mnogo puta gubili. Te tako odlučila da rotiranje svoga sveta usmeri na skupljanje para. Za crne dane. Za nas.

I taj disbalans zvuči kao još jedan porodični rat. Ali kad se dvoje srode oko onoga šta vole, više nisu  vojnici, više nisu bombarderi. Oni su ljudi. 

I taj disbalans zvuči kao još jedno porodično mučenje. I iscrpno ceđenje razloga, sestre i mene, zašto nas neviraju dve krajnosti, šta nas sve muči. Očigledan razlog za žaljenje.

A da nije tog disbalansa kome mi ne znamo cenu. Nas dve sada ne bismo imale ceo onaj pun frižider, onu divnu kuću, našu sobu. I jeftinu, i skupu kupku. I laptop, i telefon. I sve one čarapice zapisane kod Mikija. (Zapravo, ceo račun nekih stvari, jer njoj je lakše da daje na platu). Ne bismo imale sve te nervozne priče, oko koje se dvoje ljudi spoje. Dve devojke. Ne bismo imali još dvoje ljudi koje nas vole. Neka sitna odlaženja da bi došli.  Ovu priču.

I punu fioku tih bezobraznih kesa.

Autorka: Anastasija Cvijanović

Izvor fotografija: pinterest.com