Čovek sam
sastavljen od
mnogo malih rituala
mnogo velike ljubavi
mnogo prikrivenih strahova
mnogo netruležnih, besmrtnih stvari.

Ne podnosim
fizičke povrede
bolnice, ambulante, bolesti
svoju krv i meso
bilo kakav podsetnik
da nisam besmrtan.

U čekaonicu su ušli
čovek povijen u kolenima
pogrbljena baba
nagluvi deda
bolesna žena.
Tražili su recepte
za odlaganje neizbežnog.
Sestre su kroz maleni otvor
proturile papire
zatim nastavile uz smeh da pričaju
o načinima za pripremu jaja
i sinu svoje koleginice
koji je napustio školu
i otišao u Nemačku.

Znoje mi se dlanovi i čelo
uvek pretpostavljam najgore.
Celo rano detinjstvo
proveo sam gledajući
u prljave, crno-bele pločice čekaonicâ
s hladnim stetoskopom na toplim grudima
prelistavajući svoj zdravstveni karton.
Bio sam
Datum rođenja: 17.08.1995.
Pol: M
Ime oca: Aleksandar
Ime majke: Ljubica
Braća/sestre: Nemanja.
Bio sam datum prve vakcinacije
dečija astma, bronhitis
inhalacija svako jutro u 9h
slonče i magarac koji se klate
kad ubaciš 5 dinara
(kasnije 10 pa 20 kad su napravljene te kovanice)
male boginje, upala krajnika
slomljena leva ruka, otvorena leva arkada
okrnjena osmica, dole – pesnicom
otvorena glava, iza – bokserom.

Čovek sam
sastavljen od
mnogo malih paranoja
mnogo upozorenja
mnogo loše genetike
mnogo mračnih misli
mnogo demotivacije.

Iz ordinacije 1 izašao sam sa uputom
prosleđen nekom ko je nadležan za povrede.
Razmišljao sam
da li se isplati ostati dovoljno dugo
gledajući kako te sopstveno telo
rastavlja od
mnogo malih rituala
mnogo velike ljubavi
mnogo prikrivenih strahova
mnogo netruležnih, besmrtnih stvari.

U čekaonicu je ušao spori deda
vodio je mališana za ruku.
Zamolio ga da pričeka u čekaonici
zatim ušao u ordinaciju 1.
Čovek povijen u kolenima
pogrbljena baba
nagluvi deda
bolesna žena
s jezivim osmehom
posmatrali su mališana.
Prišao je meni:
– šta ja sada da radim? – pitao je.
– Idi što pre odavde – rekao sam mu
ozbiljno, prijateljski

Napolju sam i pušim.
Mališan je gledao za mnom.