12 feb Racija i spin

– Piši! – rekla je i prostrelila me pogledom.

–        Ne mogu, nešto nemam inspiraciju ovih dana – promrmljala sam.

–        Ne postoji inspiracija. Sedneš, razmisliš malo, usmeriš pažnju na jednu stvar. Tako se piše. Ti si lenja. Sedi i piši. – nije odustajala.Izgledala je samozadovoljno kao master Joda dok izgovara: „Do or do not. There is no try.“ Mali, iritantni, mudri master Joda sa plavom perikom.

Već prvi korak mi je nesiguran – kako odabrati pravu misao? Možda da pišem neku društvenu kritiku: starlete, pevaljke, političari, zapljunem svuda pomalo, kratko, oštro, ironično, a onda finiširam sa malom patetičnom odom etici. Ljudi vole to da čitaju.

Hmmm… ne. Možda je bolje da pišem o nedostajanju. Nedostajanje je reč od puno slova i još više praznog prostora. Čudesna reč koja vezati se može za vremena paperjasta, prošla, u izmaglicama sećanja skrivena. Topla, osmehnuta vremena detinjstva; jesenja, setna vremena  ljubavi ugasle. Nedostajanje u vremenu – vreme u nedostajanju. Može se nedostajanje pretočiti na osobu neku. Luckastu, dobroljudnu, krupnooku, koja morima plavim luta. Bez kaputa. U japankama. Mogu pisati o nedostajanju, ljudi to vole da čitaju. Ali neću, jer mi nije sad do te preleposti, senzibilnosti i bljutavosti.

Kad već nema Inspiracije da prizove prave misli, jedino mi preostaje Racija! Alo, misli, dovlačite se ovamo! Bržeeee! Meni ste htele da pobegnete! Meni! Aaaa! Videćete vi već! Brže kad kažem! Ti mala melanholična! Da, da, ti o Fon Triru, dođi ‘vamo! Šta zveraš okolo, tebe zovem, ne pravi se luda! Ko da si Anđelkina, a ne moja…Vidi sad ova besna došla… e, nemoj da me daviš sad sa velikim vođama sitnih duša. Jeste, sve su to lopovi i lažovi, stvarno ne znam koje je rešenje. Ne viči! Smiri se malo, pozliće ti. Ček’ samo sekund, zove me ona misao o beznjenici. Može li se reći beznjegovica? Kako bi to bilo po Pravopisu, trebalo bi pitati nervozne jezičare. Jeste, skrećem s teme, ne želim s tobom da pričam sad. Kako zašto? Zato što si ti jedna tužna misao o zemlji na drugom kraju sveta, o odlasku i o Njemu. Ne želim takve misli u svom okruženju! Ne mogu da pišem o tome, evo, misao o pisanju će ti objasniti zašto. Čuješ šta kaže: pisanje nije i ne sme biti autoterapija, već inspiracija, promišljanje i učenje. Evo je sad i neprijatna misao o ispitima, za njom ide ogorčena misao o novcu, sa strane dovikuje dosada o rodbini i očekivanjima. Misli o redu, misli o haosu, misli o mislima! Spinovanje misli! Aaaaa! Bežite od mene! Bežite!

Vidiš šta se dešava kad sprovedem Raciju, master Jodo? Vidiš da ne može bez Inspiracije.

Inspiracija. Racija i spin. Formalno iste, suštinski različite.

Autorka: Đurđica Zec

Izvor fotografija: weheartit.com, latinlink.com