Putovanje

s razlogom ispunjavam svaki dan novim izmišljotinama
biću tvoj vodič u besmislenost za večeras,
tvoj duhovni vođa u sledećih nekoliko minuta koliko mi je preostalo tvoje pažnje

 

ako si ikada u mom glupom pijanom osmehu video nešto simpatično
(ali ne simpatično kao haski koji proviruje iz prozora zgrade
(videla sam ga danas
(htela sam da ti ga slikam danas))
već simpatično à la pronašao sam zakopano blago otelotvoreno u dve niske zuba),
ako si ikad video, ajde,
ako si video barem nešto u tom glupom osmehu

 

dozvoli mi da te povedem na ovo putovanje
u kojem nam je prva stanica ne moje glupo srce već moj glupi levi obraz
sad mi dođe da napravim neslanu šalu
kako ti nemaš obraza
bla bla bla
ogorčena sam
mnogo
ali možda ću samo kao zanimljivost
prilikom posećivanja ove turističke atrakcije
da ti spomenem,
o, ti, mili turisto u mom životu,
kako je gorak ukus u ustima ostavio onaj pljusak
koji sam isplakala
i koji se baš niz taj moj glupi levi obraz skotrljao
ta je šala barem slana
i baš nije šala
više prozivka
i baš mislim da kad bi obrazi mogli da plaču
da bi levi plakao za tobom
njega si, valjda, više štipkao

druga stanica su kukovi.
mislila sam da će mi biti gadno
to uzdizanje jednog običnog rama za dupe,
ali samo mi nedostaju tvoje ruke
na njima.
kao fantomski ud,
jebote
samo što te ruke nikad nisu bile moje
ali stvarno.
kukovi su fin hotelčić
od solidnih 3.5 zvezdica,
rekla bih ti da obavezno svratiš,
ali istog trena bi se oglasio alarm
pa bi eksplodirao
i hotel
i ti
svakako je sad zatvoreno,
renovira se

najgore je ono što se dešava sa stomakom,
nekada prijatno popločanim putem
na kojem je čak moglo i da se zadrema
posle sladoleda i
aktivnosti primerenih samo za spavaću sobu
koje su se ipak dešavale i u kuhinji

 

treća i poslednja stanica za večeras
i nadam se za zauvek
ako se moja glupa glava išta pita
u ovoj papazjaniji,
a svi znamo da se ne pita
tako da ne znam ni što ja uopšte retorički pitam
(i opet nekako pitam)
mučeni stomak,
pretrpeo zemljotres,
komeša se nešto u njemu po čitav dan
i trpi neprijatne talase
osećanja koja se gomilaju
i ruše fasadu svih kompleksa kuća
i kuća od kompleksa
koje sam s ljubavlju izgradila
mučenik
nakljukan
i onim što treba
i onim što ne treba
skupim lekovima,
đubrivom
ne za rast
već za umanjivanje sranja koja si mi naneo,
sranjem protiv sranja,
izgleda
neću sigurno da gajim ni sranja
ni osećanja
klice onoga što je bilo me ne zanimaju
povela sam te na ovo putovanje
samo da podsetim tebe
da si ovu egzotičnu destinaciju ostavio
da bi otišao na skijanje u Francusku
(što na papiru ne izgleda tako loše,
u stvari uopšte ne izgleda loše
ne znam kako da učinim da skijanje u Francuskoj izgleda loše)
i da te sprovedem kroz predele koje si razorio
i uništio
da ti kažem da je tvoj odlazak nepovratan
da kažem sebi da uništenje nije

 

Autorka: Ana Mladenović
Fotografija: Şahin Yeşilyaprak  @Unsplash