06 apr PSIHOLOŠKI DOKUMENTARAC

Dok je čekao zelenog čovečuljka da smeni crvenog na semaforu, uočio je kupolu crkve koja se nazirala iza neukusno nadžidžanih zgrada i prodavnica u stilovima svih vrsta. Jovan Andrić je u tom trenutku shvatio da nije odavno posetio nikakvo religiozno zdanje. Takođe, sa gospodinom Bogom nije prozborio odavno, tako da je odlučio da se uputi ka ušuškanoj crkvi.

 Ne on nije bio jedan od pravovernih ili pravoslavnih. Nosio je u sebi nekakvu veru samo njemu znanu. Od preteranog ateizma i religioznosti se sablažnjavao. Mada je u životu išao iz krajnosti u krajnost, u veri nikada nije bio fanatičan. Jednostavno je verovao – u život, ljubav, prijateljstvo, dobro, dakle sve oblike onoga što se zove Bog.

Laganim hodom je ulazio u hladan i prazan hram. Osećao se već smireno, valjda zbog svežine i tišine, a onda je  promrmljao: Zdravo Bože, nije me odavno bilo, kako si? Evo mene… U poslednje vreme sam malo skrenuo…

Jovanov tihi glas je odzvanjao praznim prostorijama crkve. Osećao je ono što neki ljudi nazivaju – pozitivnost spokoja i samoglasa. A onda je krenuo sa molitvom i prohtevima (zaboga, znamo da svi dolaze na ovakva mesta zbog toga). Dok je izgovarao reč po reč i dok su mu se usne nemirno skupljale, a oči pune suza kretale po freskama, osetio je humoristični efekat cele situacije. Mrmljao je svoje probleme i zahtevao, tj. molio se za rešenje, a jedino što se ukazivalo pred njegovim očima je situacija poput one na facebook četovima –  efekat seen. A onda su počele da poskakuju tačkice, poput onih na messenger-u. Odgovor se kucao, ali nije stizao. Jokac se nasmejao, tradicionalno prekrstio i izašao.

Bog verovatno ne razmišlja sada o njemu, pomislio je, jednostavno gleda drugu seriju – neki drugi život. Serija „Život Jovana Andrića“ u mnoštvu epizoda i sezona, bila je izuzetno turbulentna u prethodnom periodu, a sada Jokac je odlučio da stavi tačku na dramu. Gospodin Bog ne želi da gleda psihološki dokumentarac, više mu odgovaraju sapunice, komedije, trileri, horori i ljubići.

Šta je činilo ne tako zanimljivu novu epizodu Jovanovog života?

Kada je ukucavao šifru na svom Facebook profilu, setio se trenutka kako je nastala. Prošao je kroz još jedan raskid sa Ivanom i odlučio je da mu treba odmor od svega – ljudi, razgovora, provere, društvenih mreža… Nina  je tada promenila njegovu šifru (prijateljska intervencija za spas), a kasnije, kada se Jovan, oporavio, mu je i otkrila – dve reči – treća sreća. Iz ove perspektive deluje ironično, ali i simbolično. Na šta je Nina zapravo mislila dok je osmišljavala ovu sintagmu – nova ljubav ili nova šansa sa Ivanom?

Nove ljubavi nije bilo na pomolu, a treća šansa je data, ali kao što obično biva u filmovima i romanima koji nas nerviraju svojom dužinom i obimnošću – sada niko nije kriv, Jovan je osećao promenu, a ljubav nije bila dovoljna… Ostalo je pitanje zašto je tako komplikovano? A odgovor je bio krajnje nezadovoljavajuć, a možda i netačan – nije jednostavno.

Epizoda sa Ivanom je ostala na prijateljstvu – hoću sa tobom, a neću, ne mogu bez tebe, ali mogu…

Setio se mitskog Ikara i njegovog pada. Otac je mladog letača opominjao – ne leti visoko, kako sunce ne bi spržilo tvoja krila, ni nisko, kako morska pena ne bi natopila perje. Dakle, ispravna odluka je bila leteti sredinom. Faza sa Ivanom je sada mogla slobodno da se nazove sredinom – nit te imam, nit te nemam. A Jovanu je sve između bilo strano i proizvodilo efekat nemira. Leteo je visoko, poput mitskog letača, ali se zato i skljokavao, ali bi ponovo poleteo.

Sredina… Šta je to i zašto nas od malena uče da je srednji put najbezbedniji i najispravniji?

Jovan je borio bitku sa haosom u glavi i razmišljao kako misli i emocije treba birati poput odeće ili ih sređivati poput životnog prostora. Opet se samom sebi nasmejao – najlepše se oblačio i soba mu je bila tip-top jedino kada mu je kroz glavu i telo besneo cunami…

Odgovor koji je poskakivao na imaginarnom četu gospodina Boga i Jovana Andrića, verovatno bi bio – Shvati sebe i poradi samo na sebi. Izađi iz sredine, ne leti za sada… A kada shvatiš sebe i svoja osećanja poleti ne srednjim putem, već visoko, kao što si uvek stremio, sa jasnim ciljem i definisanom emocijom. Ko će leteti pored tebe? Pa, neko ko ne tera na pad i na sredinu.

Jokac je sa blagim osmehom koračao niz bulevar i planirao nove epizode i sezone svoje serije. Ovo će biti  posve dosadno za gospodina Boga, jer Jovan Andrić će obući najlepše odelo, u potpunosti pospremiti stan, ali i srediti svoje misli i osećanja.

Autor: Vladimir Janković

Fotografija: favim.com