20 maj PROSVETITELJ

Jednom sam radio

u jednoj od onih IPS knjižara
koja nije baš samo knjižara
mada, nebitno.
 

To su mesta
u kojima volite da razgledate stvari
i sve je lepo i čisto i kvalitetno
ali retko šta kupujete
jer je roba
prilično skupa.
 

Plata je bila slaba.
Opet, tada mi je
bila dovoljna.
 

Bio sam potrčko, prodavac stranih časopisa
nosio pazar u SDK, glumio obezbeđenje
preporučivao ljudima knjige
komunicirao sa strancima, menjao neonke
radio maltene
sve.
 

Menadžer bi me povremeno slao
da prethodno iseckane flajere
delim po podzemnom prolazu.
Tip je vodio računa o reklami.

Išao je u korak sa kapitalizmom.

Ljudi bi to mahom uzimali
začuđeni.
Imao sam svoje omiljeno mesto
i tu bih stajao i pružao im papiriće
sa smeškom.
 

Posle nedelju dana
prišao mi je namrgođeni radnik obezbeđenja.
Uvek se nađe neko da vam kvari posao.
Bio je visok preko tri metra.
Možda je mislio da sam neki sektaš.
 

“Šta to radiš, momak? Šta to deliš?”

Sirotan, ubacio se da je pandur.
 

“Reklama, gospodine. IPS. Knjižara.”
 

“Knjižara, kažeš ?!”
 

“Imamo i putne torbe, diskove, drangulije, časopise
ali mahom je knjižara. Blizu je, uz stepenice
pa tridesetak metara, desno.”
 

“Aha. A, imaš li knjige o…pticama?”
 

“Pticama?”
 

“Pa…da. O papagajima i sokolovima.”
 

“Trebalo bi da imamo. Svratite i pogledajte.
Radimo do devet, pitajte nekoga
gde je
ako se ne snađete.”
 

Namrgođena faca mu se menjala.
Otišao je i ostavio me na miru
a kasnije je zaista svratio
do knjižare i kupio

knjigu.
 

Smatrao sam to nekakvim uspehom.
 

Prošla je još jedna sedmica
a on mi je ponovo prišao:
 

“Čuj, nije do mene, ali moraš da se pomeriš odavde.
Vlasnici butika se bune. Sve je to do prokletih
ljudi, gužvaju te flajere i bacaju ih dole, prljaju
pločice. Pa znaš me, kupio sam knjigu kod tebe,
nije ništa lično. Izvini. Idi makar tamo iza ćoška
da te gazde ne vide, napraviće
mi problem, izgubiću posao.”
 

“Okej. Razumem.”
 

Otišao sam iza ćoška i nastavio.
U susret su mi išle dve ženske
lepuškasti nafrakani pinkoidi
dobri za porniće B
produkcije.
 

“Jaooo, a to je reklama? A za šta je?”
“Za knjižaru.”

“Jaooo, pa nas dve nismo čitale knjige
ni kada smo išle u školu.”
 

Tim devojkama sam
izjavio
saučešće.

Autor: Marko Antić

Fotografije: nanopress.it