27 avg P(r)olivanje ili Proliv- anje

U duhu sveprisutnog interesovanja za amiotrofičnu lateralnu sklerozu, rekoh da i ja, kao za sada laik, dam svoj doprinos širenju svesti o ovoj, kako bi rekle neke od naših proslavljenih dekadentnih savremenih ikona umobluđa, „novoj bolesti“. Elem, nemam ništa protiv da se o ovoj temi raspsravlja, da se postigne široki koncenzus, ali zar iko msli da će polivanje ledenom vodom ikome biti bitno za pronalaženje tretmana za ovu strašnu bolest? Naravno da ne. Možda u početku, onom Cukenbergu ili kome god je ovaj, na kraju krajeva, performans, pao na pamet, iz najverovatnije altruističkih i čovekoljubivih poriva.

Ne želim, iako sam dolazio u iskušenje, da ovu akciju nazovem glupošću, jer moram da priznam drago mi je bilo kada sam video neke svoje omiljene ili bar voljenje face, ali nisam ni jednog trenutka poverovao da to rade iz želje da pomognu. Sve je danas postalo zaludna igra trendova, a interenet je samo doprineo da nakon desetak sati od početka, polivanje hladnom vodom stigne i do nas. Naravno preko Noleta, jer koliko možemo da vidimo on je jedini „naš“ koji je njima tamo bitan pomena (sem naravno Tesle, ali neću ni da pustim mašti na volju na šta bi to ličilo). Kako rekoh, nije to akcija širenja svesti o ušasavajućoj bolesti, već pomodarstvo. Vidla žaba da se konj potkiva, pa ko veli i ja da napunim kofu sa vodom. Naravno sve je počelo zaludnim, pažnje željenim, i kao nehotice kul performansima ultra mega giga popularnih.

Baš me zanima, kako to da među polivenima nema intelektualaca, sem one dvojce koja su pokušala da stvar pokrenu, ali je očajno skrenula desno kod Albukerkija, ako uopšte dvojcu komjuterskh zaluđenika, koji su namlatili pare iz roditeljske garaže neko može nazvati intelektualcima? Na kraju krajeva, je li neko pitao Stivena Hokinga, jednog od najvećih umova današnjice, koji se, uzgred, sa ovom bolešću bori decenjama, iako mu je rečeno da će umreti za par godina, šta on, onako, prirodno pregenijalan misli o tome. I da li mu je uopšte ova stvar dospela do ušiju, dok razmišlja o entropiji crnih rupa i teoriji izjedanja vrema, poništavanja materije i porekla svemira? Ne, pa naravno, zašto bi (ako jeste, nisam znao). Važno je da se neko poliva ladnom vodom, i poziva svoje fanove da to isto učine.

Na kraju moram da kažem da iako nisam protiv bilo kakvih akcija skretanja pažnje na mnoge od problema naše civilizacije, među kojima su zdravstveni među najkrucijalnijim, ovaj pomodrastveni pokus ne bih ni primetio, da ne znam da se trenutno na našoj planeti dešavaju najužasnije stvari, na koje svi žmure.

Genocid svake vrste u Iraku, građanski ratovi u Siriji i Ukrajini, ekonomsko raspolućivanje sveta, sve kao akutni problem, i naravno užasi tamnog vilajeta zvanog Severna Koreja, glad i smrt Afrikanaca, razne ebole, kuge i side, kao hronični. Da ne pominjem egzodus žena u svim nerazvjenim sredinam, gde nemaju elementarna prava na život, do ljudi koji u sred Evrope, žive po podzemljima komunističkih utopija. Avioni se obaraju k’o kruške, gube kao ključevi, ljudi kidnapuju i otimaju im se organi, ako ne i nešto gore (prisilan rad do smti). Hteo sam, ali odustao od toga da pomenem i nasilje nad životinjama, ali ako se nikome ne jebe za ljude, sem ako se ne polivaju vodom, zašto bi se nekome krivila kapa oko zlostavljanih životinja.

Uzgred, zašto nisu uzeli da onu vodu kojom su se polivalii, flaširaju i pošalju je u Afriku ili u Irak onim Jazidima što su morali, da bi decu ostavili u životu, da seku vene i nakapavaju im krv? Možda će neko misliti da sam mizantrop koji samo gnjavi i ne shvata kako je sve ovo oko polivanja studenom vodom samo jedan savremeni oblik društvene aktvnosti. Ne, odbjam da to prihvatim. Nikome neće biti bolje ako se polijete vodom ladnom, a možda i vama dođe neka upala u posetu. I da, jesam mizantrop, ali selektivni, a osnovni metod po kojm selektujem je glupost. Eto, kreatorima novih genocida možda nekada bude i takav interesantan, genocid glupaka. On bi jedino mogao da se provede prosvećivanjem, ali za tako nešto civilizacija nema dovoljno trezvenih, da ne kažem ladnom vodom polivenih, umova.

Evo ja započinjem novi izazov, zove se „humanost“. Znam niko ga neće prihvatiti, za to mi treba neka prsnata drugarica u bikiniju koja se smešeći poliva „eukaliptusom od nane“ , a ja takvu, da mi život od toga zavisi, ne mogu da nađem ni za sebe. Izgleda da humanost danas poznaje granice, granice kompleksa i ostvarenosti. Izgleda da Cukenberg to nije znao!

Autor: Andrija Jocić

Fotografije: politika.rs, dnevnik.hr