15 nov Prikaz romana-univerzuma „Igra beskonačne zakrivljenosti“

Prvi roman autorke Zorane Manić intrigira već svojim naslovom, a nastavlja i samom sadržinom. Implicitno i eksplicitno se najavljuju novi delovi romana koji bi tek trebalo da uslede, a najavljuje se i ženski i muški princip, ali ne kroz njihovu borbu već ujedinjenost i vanzemaljsku privlačnost.

Uočljivi su slojevi pripovedanja – tu je sveznajući narator, potom junak i njegove misli, ali i odlomci dnevnika, te pesme glavnog junaka. On se u svojim mislima bori sa prošlošću i uopšteno problemom vremena, te klasičnom problematikom vanvremenske, prave ljubavi ali na nešto drugačiji način.

Ono što je novo, interesantno jeste razvoj svih događaja na osnovu Ajnštajnove teorije relativiteta i osobine crne rupe koja se naziva Ajnštajn-Rozenov most. Takav most, veruje se, povezuje dve udaljene tačke u prostoru i vremenu u našoj vasioni. Raspravlja se i o paralelnim svetovima, ukrštanju univerzuma. Autorka sve te oneobičene događaje obavija velom ili sna ili isparenjima alkohola, tako da čak ni sam junak ne zna da li su njegovi doživljaji stvarni ili ne. Pri samom kraju romana nagoveštava se blizina žene za kojom je u potrazi kroz paralelne univerzume ili one koji se ukrštaju:

„Osetio sam njenu reč i njen dodir na svome dlanu i tada sam se iznenada probudio. To je bio prvi put kada sam osetio njen dodir na svojoj koži i on mi je dozvolio da se osećam bolje.“

Roman je jedinstvena smeša fizike, matematike, psihologije, muzike, filozofije i književnosti, što i sama autorka naglašava predmetom koji njen junak predaje na fakultetu u Americi. To je predmet Filozofija vremena, čime se i sama autorka bavi kroz konverzaciju njenih junaka (Filozof, Doktorka, Fizičar…).

Date su mnoge ideje iz oblasti književnosti i pisanja, te o značaju reči za pisca kao životni poziv. Reči su same po sebi plata, više od toga, hrana i nasušna potreba, a sam njihov značaj ogleda se u sledećem:

„ (…) Zoran naglo klonu i oseti ogroman bol u srcu usred gubitka, te mu se činilo kao da će mu srce pući od bola, jer to što je izgubio su bile njegove reči“.

Motivi za anlizu su mnogobrojni, počevši od kućice na brdu, koja, kao neka mistična tačka svemira, pokreće različite radnje i menja ljudske sudbine. Potom je tu mistika brojeva 3 i 6 i muzika kao večni saputnik pisane reči. Muzika se provlači kroz čitav roman nastojeći da se skrene pažnja na njenu važnost, uticaj na književnost, ako ne čak i na međusobnu uslovljenost postojanja književnosti, odnosno pisane reči, i muzike.

Radnja poziva na čitanje, neobičnost događaja podseća na one u „Princezi Brambili“, vidljiv je i uticaj Kiša, Bulgakova. Neka pitanja ostaju u potpunosti zamagljena, poput sudbine junakovog oca, sestre, pa i čitave porodice. Okolnosti pod kojima se nesreće dešavaju date su u vidu grube skice, ali je sasvim očevidno da prošlost junaka proganja, izaziva krivicu, nelagodnost življenja i potrebu za begom iz ovog vremena, iz ovog univerzuma, te se pred njim sve to i otvara.

Autorka: Ljiljana Pticina, doktorand Filozofskog fakulteta

Fotografija: weheartit.com