24 apr Prijatelj

Postoji priča koju već dugo nameravam da ušuškam među redove. Jedna od onih koju ispišem i ostavim deo sebe. Deo koji se više nikad ne vrati, tamo gde je pripadao.

To je priča kojoj treba da verujem, da odlazi na neko bolje mesto. Mesto koje zovemo, srce.
Učili su me da postoje priče koje te učine hrabrim i one koje su tu da ne zaboraviš na to, koliko si hrabar.
Moj petogodišnji prijatelj me je podsetio šta znači biti hrabar.
Dok je crtao lisicu i Malog princa, upitao me je:

– Znači li to da je prava ljubav samo ona koju smo pripitomili?
– Prava je samo ona kojoj daruješ slobodu. Ako je pripitomiš, učinićeš je sličnom svim onim koje si već video. Doživeo.

Prava je, ona koja se ne uklapa u kalup. Ona koja odskače. Ona koja ne liči ni na jednu drugu.

– To onda znači da je prava ljubav i hrabrost i vera.
– Na osnovu čega si došao do tog zaključka, upitala sam ga?
– Odgovor je glasio: Ti si verovala da sam dovoljno velik da je razumem, a ja sam bio dovoljno hrabar da te pitam, jesam li?



Autorka: Helena Himel
Fotografija: weheartit.com