10 dec POP goes the world: DEO PRVI

Sa razvojem nauke i tehnologije, sredinom XX veka, javio se jedan vakuum u savremenoj kulturi, koja je morala da se promeni kako bi bila vidljiva. Taj prazan prostor je jedino mogao biti ispunjen ekspresijom umetnika, marketingom i masivnom produkcijom. Umetnost je industrijalizovana i postala je deo reklame. Kroz nju je bilo moguće sagledati savremene ličnosti. I naprosto, umetnost je postala opipljiva, nova i dostupna običnom čoveku. Tu mimikriju i evoluciju umetnosti izveo je jedan čudak, Endi Vorhol.

Endi Vorhol rođen je 1928. godine u Pitsburgu, kao najmlađi sin srednjeevropskih emigranata, na rođenju nazvan Andrew Worhola. Kao dete bolovao je od Sidenhajmove horeje, čije će posledice na neki način ostati u njegovom neprilagođenoj pojavi, celoga života. U horeji je bilo nevoljnih pokreta, a kasnije će njegovi pokreti mnogima biti neshvatljivi. U srednjoj školi je isteran iz umetničkog kluba, jer je bio bolji od drugih. Ne uklapajući se, još od najranije mladosti, u kalupe društva, pokušava da se izrazi u raznim umetničkim pravcima. Filmu, pisanju, slikanju, vajarstvu, fotografiji i mnogim drugim. Čak je među prvima koristio kompjutere. Iako je najvažniji opus ostavio u litografiji i štampanju na tkanini.

Kada se pogleda Endijeva pojava, na njoj se može videti i njegov rad. Njegovo uvek mirno, skoro plastično lice, gotovo uvek svedena, jednobojna odeća, odgovara jasnoći i britkosti njegovih slika. Razabarušena i neuredna kosa, kao i uvek neurotična motorika, odraz su efekta koji ostaje posle njegovog rada. Sablažnjavanje umetničkih puritanaca, koji ne shvataju silinu novog umetničkog pravca, verovatno pojačava multipliciranje, prisutno u Enidejovom radu, kao pokazatelj da sem njihovih pogleda, i drugi su važni u prihvatanju i oblikovanju umetnosti. Endijev rad je i pogled običnog čoveka, koji češće umetnost konzumira, nego konzervira.

Svojim shvatanjem kulture kao sredstva sa upotrebnom vrednošću, promenio je dotadašnje gledanje na umetnost kao čistu privilegiju bogatih. Spajanjem likova poznatih ličnosti i prepoznatljivih brendova sa jakim ekspresionističkim kolaritetom i skoro minimalističkom kompozicijom, ostvario je umetničku industrijsku revoluciju. Ono što još čini svojim slikama je demistifikacija ikona i uzdizanje običnih svakodnevnih stvari do nivoa obožavanja.  Iz sposobnosti da izniveliše te fluktuirajuće simbole, i postavi ih u istu ravan, postao je jedan od najprepoznatljivijih umetnika u istoriji.  Jedinstvenost prikaza i naizgled jednostavnost sadržaja su posledica njegovog genija, koji je u umetnosti pronašao medijum da ljudima proda ljudskost, običnost i svakodnevicu.

Ideje su mu pristizale, verovatno, u trenucima ispunjenim amfetaminskim halucinacijama i provedenim u tamnim lagumima seksualnih subkultura. Na onim mestima do kojih obični ljudi ne dolaze, zarobljeni u svojoj jednodimenzionoj viziji sveta, Endi je pronalazio inspiraciju, kako da svetu da još dimenzija i boja. Njegove apstrakcije su realne. Obične stvari stavljene na pijadestal, posmatrane drugačijim očima. Očima koje je jedino on imao u to vreme. Popularizovanje celog Endijevog umetničkog pokreta bio je i posledica i uzrok. Provokativno suprotstavljanje izraženo simbolima i „selebrtijima“ imalo je za cilj da  ceo pokret establira kao pokretačku snagu novog vremena. Pop je trebalo da bude mainstrem, beskrupulozni, beskompromisni i izazivački. Koliko je toga danas ostalo, verovatno malo, i opet baš na Endijevim slikama.

Daleke i obožavane ličnosti na njegovim slikama, naizgled postaju izvrgavane ruglu i karikaturisane. Ali nije tako. On im daje novu smisao. Nacrtane i obojene kao dečijom rukom, postaju mnogo bliže. Mao Ce Tung je od mračnog diktatora strahovlade, Endijevom genijalnošću prerastao u simbol zapadnoevropske kulture. Banana, konzerva, flaša koka – kole ali i brojni drugi predmeti, shvatani kao obični, kod njega dobijaju viši smisao, marketinški. Reklama i brend više nisu konzumerski pojmovi, već font nove generacije. Kapitalizam dobija stil. Potrošačko društvo nije uvećani mravinjak, već i stecište savremene potrošačke heraldike. Nadmoć sticanja novca, postaje san dostupan svima, kao i nova industrijalizovana, masovno produkovana umetnost.

Andrija Jocić

Izvor fotografija: www.artfinding.com, www.totallyhistory.com, www.devantart.com