Tebe,
samo drsko mogu da volim.
Neobuzdano,
nekontrolisano.
Da te uvlačim u sebe,
snažno i duboko,
dok kroz svaku ćeliju,
ne prođeš.
I ni u jednoj se ne bi zadržao duže,
nego što ti dozvolim.
Jer još,
samo ja vladam mojim telom,
koliko god ti ono,
svakim atomom pripadalo.
I dok te udišem,
i kada te puštam da izađeš.
Tebe samo pretenciozno,
mogu da volim.
Dok potentno grabiš,
svaki komad moje kože i mesa.
Samouverenim pokretima.
Promišljeno i proračunato.
Kao gladan vuk bez čopora.
Pritajeno,
iz zasede lagano napadaš,
da ni ne osetim,
kada sam osvojena.
A onda mi,
držeći me među zubima,
dozvoljavaš da verujem,
kako još vladam.
I tobom,
i ovim nezagriženim komadom sebe,
koji ti među vilicama krvari.