19 jan Plastična duga

Znaš, svi mi imamo repove. Neki su glatki, neki imaju bodlje, a neki su toliko očvrsli, da podsećaju na „materijal“ sličan zubima. Te repove skrivamo pantalonama i haljinama. Nekad njihovi krajevi samo onako malo izviruju iz džepova.

Nekad te krajeve otkrijemo bliskim ljudima. Ali samo nekad. Otkrivanja  su bolna, a retko ko ume da po(d)nese bol.

Moja baba kaže da se ti repovi zovi – repovi prošlosti.

Kažem da nije važno kako se zovu. U momentu kad izvire, kad nas žvajznu po glavi i očima – ime zaista nije važno.

Vrate nas u krevet, na pod. Vrate nas tri koraka unazad. Vrate nas.

Vraćanja nisu dobra. Niti si ti dobo kad se vratiš.

Juče nisam bila dobro. Juče sam se saplela o sopstveni rep.

Danas pokušavam da ga vratim u džep i da nađem dovoljno jak konac. Da zašijem taj džep.

Danas pokušavam. I to je okej.

Danas znam da će mi jednom uspeti. Dubok džep i jak konac.

Danas znam da je taj pad bio lakši, jer ga je Nebooki preležao sa mnom.

Zagrljaji i poljupci.

Okej, bile su tu kokice i crtani film. I dijalog posle crtanog filma:

– Vidiš da i ružičasti Trol na kraju prizna da život nisu duga i kolači?

– Vidim.

– I šta ja tu više da radim, kad je i Trol provalio život! Ej, trol iz crtanog filma!

– Da nađeš mašinu za dugu.

– Mašina za dugu? To postoji?

– Google kaže da postoji. Plastična skalamerija, staviš je blizu nekog izvora svetlosti… može i na prozor. I dobiješ pravu pravcatu dugu u sobi.

– To ne može da bude duga! To je skrnavljenje! Prava pravcata je da bude na nebu, posle kiše, kad se stvore uslovi. Pa onda sledi legenda – da je pojuriš, eventualno da potrčiš ispod nje da bi na kraju bio srećan. Sad, ne mogu da se setim da li u legendi piše koliko brzo treba da trčiš.

– Ti onda čekaj da se stvore uslovi, pa tek tad kreni da trčiš! I obavezno iščitaj sve živo, da vidiš koliko brzo treba da se trči.

Nebooki je bio u pravu.

Ležanje i čekanje uslova nisu opcija.

Sreća nije opcija, već cilj.

A cilj opravdava sredstvo.

Za sredstvo je nekad dovoljan komad plastike i izvor svetlosti.

Zagrljaji i poljupci.

Okej, i kokice i crtani film.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: favim.com