13 feb Peta strana sveta

Da, znam, doći će dan kada ćes i ti okrenuti svoja leđa i odšetati iz mog prostora, sa istom onom strašću sa kojom si i ušetao. Ali prostor je zapamtio vreme. Prostor je zapamtio nas. Znam, prosto znam, jer čitav život neki dragi ljudi odlaze iz mog života. Sa razlogom ili bez istog. Zaborav je najgori poklon koji možeš da mi daš, zato sećaj se, jer samo tako mogu da trajem. Par kvadrata ljubavi oseća to, kao ti, kao ja. Tu smo smestili sve naše strahove, sve naše obaveze, sve naše što je pripadalo samo nama, tu smo ostavili sve što smo imali. Jedno drugom. Kako sebi da olakšam sve to? Da li je bolje onima koji ostaju ili onima koji odlaze? Gde prestajem ja, počinješ ti. Gde prestaješ ti, počinjem ja, i tako sve dok sunce sija iznad nas. Mesečina koja nam obasjava put ima svoju priču, mislima nam šapuće nju. Da, znam, postojimo i skupa smo, tamo, na petoj strani sveta, u naših par kvadrata ljubavi, tamo niko osim nas ne postoji.

Autorka: Maja Maslarević

Fotografije: favim.com