15 jan PET KORAKA

Mislio je da nikada neće zaćutati.

 Nije mu smetalo. Mogao je satima da je sluša kako priča.

Primetio je po ulasku u tu kafanu. Stajala je štiklama iznad gužve, a gužva je bila nesnosna. Držala je u ruci neko piće, koje nije znao šta je, nije ni hteo da zna. Gledao je u njene usne, koje su pomalo nervozno grizle slamčicu koju je povremeno vrtela kroz prste. Imala je plave nokte.

 Prišao joj je. Rekao bi joj kako je primetio da joj je gornja desna usna malo spuštena u odnosu na levu. Rekao bi joj i da je primetio kako ne voli to, i kako se trudi da ruž koji je stavila sakrije taj nedostatak. Rekao bi joj kako joj je jedan kec malo iznad drugog i pretpostavljao da bi se ona naljutila zbog toga. Rekao bi joj još da mu se mnogo dopada kako joj šiska pada na čelo i kako ona nehajno jednim potezom duva u istu da bi je sklonila jer joj upada u oči. Rekao bi joj da su oči ono što gleda, da su mu one oduzele reči, da su nestale u tim njenim očima i odlutale bez plana da mu se vrate.

Rekao bi joj je da se zaljubio u nju i da je bio zaljubljen svih pet koraka koliko mu je bilo potrebno da dođe do nje. Posle tih pet koraka shvatio je da je voli.

Rekao bi joj sve to da mu je ona dozvolila da kaže.

Bilo je dva sata posle ponoći i kafana se zatvarala. Tad je znao da ona nikada neće zaćutati. Slušaće je do kraja života.

Autorka: Julija Dukić

Fotografije: Milan Lazić wedding serbia, favim.com