31 jan Pet iz šest

Grupa studenata sa slikarskog odseka, iz klase broj šest, master akademskih studija, Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, odlučila je da se predstavi publici zajedničkom izložbom ,,Pet iz šest”.

Otvaranje izložbe zakazano je za 5. februar u 19h u Galeriji FLU. 

Una Knežević, Miodrag Ristić, Aleksandar Rakezić, Milica Popović i Dunja Ožegović, već petu godinu stvaraju u zajedničkom ambijentu, međusobno razmenjujući iskustva i stavove. Za to vreme koje je proteklo, svako od ovih mladih umetnika je uspeo da razvije individualni izraz i da odneguje svoj senzibilitet. Pored sveg diverziteta poetika, pronađena je i zajednička spona koja ih oblikuje kao skladnu i funkcionalnu celinu. Prihvativši umetnost kao socijalno angažovanu disciplinu, ovi umetnici osećaju potrebu da svoja razmišljanja o modernom, trenutnom i brzom običaju življenja prikažu javnosti. Mladi umetnici osećaju nostalgiju prema, nekada više cenjenim, a danas više zapostavljenim vrednostima unutar modernog društva. Njihovi radovi otvaraju mnoga pitanja koja će nas navesti da preispitamo na koji način posmatramo sve što nas okružuje.

Na realističnim prikazima objekata svakodnevice imamo priliku da skoncentrisano razmišljamo o priči koja se nalazi iza svakog od njih. Upotrebni predmeti su predstavljeni kao unikatne replike originala, koji ne samo da plene svojom fizičkom pojavnošću, već u sebi nose i sentimentalnu vrednost. I onog kome pripada i onog ko posmatra. Tako se otvara pitanje načina na koji opažamo realnost kroz naočare ličnog iskustva i sećanja. Aleksandrov izraz je čitljiv i estetizovan. Njegov rad referiše na tretman umetničkog dela koji bi osigurao prevenciju aure umetničkog dela o kojoj govori Valter Benjamin.

Glavna preokupacija Une jeste prikazivanje vremena na nov, nelineran način, gde vreme nije predstavljeno kao prošlost, sadašnjost i budućnost, već ono postoji u relaciji vreme-prostor. Fotografija je osnovna ilustracija linearnog razumevanja vremena, a slika sredstvo koje u dijalogu sa fotografijom pomera naš način dosadašnjeg razumevanja vremena. Veliki format slike umetnica koristi da bi depersonalizovala, ohladala i defunkcionalizovala fotografiju kao svakodnevno dostupni objekat. Ona se služi fotografijom radi merenja distance i protoka vremena.

Iako je priroda polazni motiv, Milica prevazilazi čulno i vizuelno i traga za  meta dimenzijama, s one strane realnosti. Koristeći se osnovnim likovnim elementima, kroz snažan crtački gest, ona beleži svaku od etapa na putu ka Jednom, i otvara posmatraču sam proces istraživanja kao živu i neizvesnu stvar. Poimanje realnosti mimo čulnog i iskustvenog je tajanstveno polje koliko za autorku, toliko i za posmatrača. Međutim, ukoliko se lišimo svega što znamo i apriorno osmotrimo Miličinu sliku, na pragu smo otkrivanja raskoša nepoznatog.

Ubrzanje čitavog procesa ljudskih interakcija nakon industrijske revolucije se može okarakterisati kao moderno. Radi očuvanja osnovnih međuljudskih vrednosti i radi očuvanja prirodnog revolta u svima nama, Miodrag kao temu uzima upravo selo. Njegove slike i crteži svojim narativom ali i ambijentalnošću navode nas na spontano i oplemenjeno sagledavanje okruženja. Seoski motivi i kadrovi iz prirode, služe samo kao materija koja nas podseća na mnoge pesnike, kojima je slika utopije i azila upravo bila slika sela.

Regulacija portreta, kojom se misleno Dunja crtajući i slikajući obraća, likovno reprezentuje saosećajnost sa psihičkim životom gotovo svakog čoveka. Njeno polje istraživanja se bazira na načinu transformisanja jednog ljudskog lika. Dunja, na svojstven način, depersonalizuje lice. Takvim poretkom, svi elementarni oblici i odnosi univerzalnih antropoloških znakova jasno sugerišu da Dunja vidi i druge i samu sebe u svemu tome. Portret se iskazao kao glavna, nasušna potreba za odgonetanjem onoga što čovek uistinu jeste, u apsolutno vidljivim i raskošnim životnim relacijama.

Na izložbi “Pet iz šest”, posmatraču je data mogućnost da, vođen likovnim ostvarenjima petorke, proba da na drugačiji način sagleda realnost; dati šansu umetnosti da makar privremeno opusti presiju urbanog. Bogatstvom detalja, njihovi radovi nas pozivaju da na trenutak usporimo, da se izolujemo od brze sadašnjosti i da pažljivo posmatramo, tako poznat a opet tako nov prizor ispred nas.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 16.2.