Pesma o srni

27. septembar 2018.
Noćas ću napisati pesmu
o jednoj srni
Možda je jednom sretneš
samu i daleku
hladnu i odbojnu
tamo gde ne pripada
Ona nije zla
tužna je to srna
ali ti je uveri da ne primećujes
pogledaj je kao da ti je upravo rekla
sve će biti u redu, veruj mi,
i poveruj joj
isto onako kao da veruješ da je sutra petak
i da ceš jesti omiljeni kolač
i sanjati o onoj koju voliš
nikako je ne gledaj tužno
kao da si svestan da bi je mogao povrediti
ako se samo približiš
i nikako ne ostaj
da se ne ponada da nije sama
jer bi se mogla uplašiti
a ona beži od straha
kao što ti bežis od nje
sve je tako lepo
i nebo je noćas purpurno
jedna zvezda pada
i jedna želja se ostvaruje
i sve je tako mirno i savršeno
ko bi mogao pomisliti
da tamo jedna srna
nema sna
i strepi
i tako predivno ćuti
o svojoj strepnji
i o zvezdama
a dok tvoja zvezda pada
jedna daleka srna
žmuri i uspeva da upali plamen
u tvom mraku
na tvom nebu
jer svoje nebo nema
ipak, ona ga voli
vidi i oseća
kao da je od njega stvorena
‌noću kad gledaš u nebo,
ti zamisli srnu
možda je već tu
možda te već voli
ali nemoj biti sebičan
i pokušati da je uhvatiš
pobeći će
ali ako voliš i ti nju,
pokaži joj kako da bude slobodna
samo tako će biti tvoja srna
samo tako neće nestati
pre nego što otvoriš oči

Autorka: Jelena Jovanović

Fotografija: pinterest.com