24 avg Padalice

– Halo?

– Halo, crvena? Slušaj, setio sam te se danas. Večeras je ona tvoja kiša meteora, padalice i te gluposti. Mogli smo ih zajedno gledati, kao onda…Šta misliš?

– Mislim da smo odavno isfurali naše zvezde. Dugo već su samo zvezdana prašina.

– Nećeš me valjda odbiti? Ovo veče čekaš celu godinu, pa bar te ja poznajem!

– Znaš za ono da u kafanu i Pariz ne možeš sa bilo kim?

– Znam.

– E pa isto je i sa zvezdama. Ne gledaju se sa svakim.

– A ja sam za tebe svako?

– Nisi svako, ali nisi ni Neko.

– Okej, vidim da nisi raspoložena. Javi se ako ti zatreba bilo šta. Javi se, u svakom slučaju.

– Žuriiim. Čuvaj se.

Nisam se javila. Odlučila sam da ove godine svoju želju iskoristim konstruktivnije.

Na ljude koji je zaista zaslužuju… Na ljude čiji zagrljaj sastavlja sve moje polomljene snove.

Opet je bila sredina avgusta. Kao mala bih, u ovo doba godine, satima ležala na travi i posmatrala nebo. Smešila se.

Dok su druge devojčice pisale u leksikon da će biti pevaljke ili žene fudbalera, ja sam svima govorila da ću biti astronom. Da će zvezde biti moji prijatelji, čitav svet.

Prvo bi namignule one meni.

Pa bih namignula ja njima.

I tako u krug, dok mene ne zabole oči, a one ne iščeznu među oblacima.

Niste čuli za sazvežđa “Fensi prase” i “Podgojena žirafa?”

E pa, ja sam ih izmislila. Dosadna imena sačuvajte za ostalo, zvezde zaslužuju više!

Površni slušalac bi možda izjavio da su uobražene. Da suviše ćute.

Ljudima se ne sviđa tišina, provocira ih.

Ipak, ko ume da sluša, čuće da one tiho pevuše.

O sutra koje će biti bolje. O sjaju koji je najintenzivniji, kada je nebo najmračnije.

I da, pomalo zavidim vama, ozbiljno-odraslima.

Pretpostavljam da je oslobađajuće što vas nebo asocira samo na vremensku prognozu. Pretpostavljam da je lakše živeti u iluziji da je baš sve u vašim rukama.

Meni pogled tamo uvek pošalje mali paketić nade. Ali i straha, jer nikad nije sve u mojim rukama.

Zato sam večeras zatvorila oči. Otišla na periferiju grada. I zamislila da….

Ha! Zar ste stvarno mislili da ću odati?

O tome se ćuti, drugari.

Svi napolje, vreme je za želje! 

Autorka: Milica Marijanović

Fotografija: tumblr.com