26 feb Ove godine punim trideset

Sedim u mračnoj sobi u pola noći

Iako sutra imam obaveze koje od mene traže da ustanem rano

Jer se mirim  sa svojom smrtnošću

I činjenicom da ću jednog dana

Biti potpuno zaboravljen

Da sam biće od krvi i mesa

Koje nema ništa pametno da kaže

Što već nije rećeno

Stvorenje koje se plaši svega novog

Jer ga ugrožava

Čovek kome je neprijatno među strancima

I koji ne može da nađe smisao svoga života

Jer je odrastao daleko od savane sa koje je potekao

Gde je sve nepoznato neprijatelj

A jedina svrha preživeti napad

Jednom sam pročitao da su praistorijski ljudi živeli do tridesete

Ne znam zašto ali nijedna knjiga koju sam posle toga listao

Nije me ubedila u suprotno

Sve religije su me slagale da ću živeti večno

Sve demagogije su me slagale da sam puka vreća mesa dok se ne latim pera ili puške

Sve nauke su me slagale da podležem samo njihovim zakonima

Mislim da sam napokon shvatio zašto

Ne plašim se smrti

Ni toga hoće li me iko pamtiti

Već poraza od ruke neke nepoznate sile

Proveo sam život plašeći da će me neko koga ne znam

Prevariti da prema strancu osetim nešto što nema veze sa mnom

I da sam rođen pre deset hiljada godina u tom grču bi i umro

Ali eto sasvim slučajno nisam

Strašno u pičku materinu, zar ne?

Koliko možemo biti sebični iako tako malo od nas zavisi

Naša je na kraju samo dobra volja

Laku noć

Sutra je novi dan

Autor: Damjan Unčević

Fotografija: weheartit.com