09 dec OVDE, NIŠTA

Govorila sam vetru o tvojim dodirima.

Na mom licu izoranom od briga nastanio se tvoj osmeh. U neizdrživi dan tvoja ruka greje moje reči koje izgovorim. Šamaram tugu i rušim kule nedostajanja. Prebrojavam tvoje korake, pokrete i stavove. Preispitujem ti rečenice, čak i one neizgovorene. U snovima pratim tvoj dlan. Na jastuku, prekrcam sve prohujale žene i devojke u tvom životu.

U snu govorim razgovetno. Jasno želim, još jasnije osećam. Obuzima me čudna jeza. Aveti noći dodiruju prstima moju kosu…

Ti, uvek prisutan.

Ti, neprolazan.

Ti, svačiji.

Tamo – samo moj.

Ovde – ništa.

Ivana Lekić

Izvor fotografija: pinterest.com