05 nov OVČICA MUDRIĆ: “Znakovi pored puta“

Uz putokaze treba pomenuti i još neke saobraćajne fenomene koji su od esencijalnog značaja za ovu priču: raskršća / raskrsnice, glavni put, skretanje s puta, zabranjeno zaustavljanje i parkiranje, prestanak svih ograničenja.

Navigacija i tumačenje: Kako preživeti srednju školu? Raskid? Neuzvraćenu ljubav? Otkaz? Bolest? Razočaranje u prijatelja? Udaju? Svoju i još nečiju. Prvi i poslednji ispit? I svaki između. Trudnoću? Rođenje deteta? Kako PROŽIVETI život?

Jednostavno. Prvo, pronađeš mesto gde ćeš da staneš, pametno je da bude blizu onog gde možeš da sedneš. Uzmeš u ruke Andrićeve „Znakove pored puta“. Nasmešiš se na pomisao da je naslov mogao da bude i „Džakovi pored puta“. Onda se setiš svoje „situacije“. Koncentrišeš se devet sekundi nad zatvorenom knjigom. Unutrašnjom stranom dlanova stežeš korice. Savijaš prste preko ivica. Misliš na svoju „situaciju“. Obavezno žmuriš. A onda lagano, sa bezgraničnim poverenjem u božanstvo, razmičeš jagodicama prstiju korice. Puštaš nokte da zagrebu po stranicama. I podsećaš oči da će za koji trenutak da ugledaju proročanstvo. Moliš (oči) da prvo vide ono što je DOBRO. Reči postaju svetlost, a „situacija“ – situacija sa izvesnim ishodom.

Tako znaš gde treba da skreneš levo, gde da se zaustaviš, a gde si prošao na crveno. Kad skreneš s puta uvek ti se nasmeši znak koji ti KAŽE PUT koji je rezervisan za tvoje tragove i možda, (p)ostavljanje nekog novog znaka.

„Starim koliko moram, podmlađujem se koliko mogu.“

„Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.“

„Svetiti se životu – zaboravom.“

„U dnevniku mojih pomračenja svako se od njih takmiči za prvo mesto po snazi i trajanju.“

„Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.“

„Razumeli smo se, iako se nismo mogli sporazumeti.“

„I tuga je jedna vrsta odbrane. “

Autorka: Srbijanka Stanković

Fotografije: tumblr. com