13 nov Otvorena vrata-najbolja srpska televizijska serija III deo -Katarina Anđelić Cakana-

,,Postoji samo jedna stvar koja me sto puta više ubije od novokomponovanih narodnjaka u cik zore. Optimizam! Ne mogu da podnesem taj lažni, ničim izazvani, potpuno nemotivisani optimizam! ’’

Katarina Anđelić. Postmodernista i humanista. Razvedena i majka dvoje dece. Buntovnik koji se ne miri sa svakodnevicom i svojim okruženjem. U pokušaju da se osamostali i pronađe način da opstane u kriznim vremenima devedesetih, da sačuva svoju individualnost kao žena i umetnica, sa namerom da pobegne od nevernog muža, Katarina započinje biznis. Postaje diler sigurnosnih vrata.

Katarina je usamljeni tvorac jedne nove umetnosti. Porodica je ne razume, muž ju je varao, društvo je glupo, neobrazovano, neobazrivo prema duhovnim vrednostima. Bizarnošću, neobičnom komikom svojih radova, Katarina ipak ostaje daleko od onoga što smatramo umetnošću. Odlazi u drugu krajnost, gradi od sebe čudaka sa neobičnim navikama, idejama i namerama.

Stan u kojem živi Katarinina porodica udešen je po njenom specifičnom ukusu. Njen kutak je kupatilo u kojem se nalaze fotelja i tepih i najpre podseća na dnevni boravak ili radnu sobu. U stanu su i njeni radovi koje ona iznad svega sama ceni. To su skulptura sa tri glave Josipa Broza sa usisivačem i Jungsta pozicija muve.

Katarina sebe vidi kao intelektualku, emancipovanu, gradsku ženu koja se izdigla iznad malograđanštine. Ona nosi određenu kulturu kojom se i sama ponosi. Često ćemo je čuti kako pominje svetski priznate muzičare, citira pisce i filozofe, poseduje nemalu biblioteku svetskih klasika. Ona je drčna, bezobrazna, uporna i svojeglava, gorda, neumoljiva. I kao takva dobila je nadimak Cakana. Cakana nikako ne ide uz njen lik i delo i Cakana je neka vrsta simbola svega što Katarina Anđelić mrzi. Katarina ne podnosi kič, šund, materijalizam, turbo folk muziku. Ali, zato neretko pravi jezičke i gramatičke omaške, poput:

,,Uzedoh.’’

,,Šta fali Bajazi?’’

,,U vezi glupače.’’

,,Svetislave, debile!’’

Katarina ume da bude nemilosrdna, agresivna i nasilna prema svakome ko je iznervira. Preti deci, bratu, mužu. Isfrustrirana je, nezadovoljna, često vrlo burno emotivno reaguje na pojedina dešavanja. Stalno je prate nervoza i psihička nestabilnost, što bi trebalo da bude plod njene usamljenosti u svetu mediokriteta i neznalica. Zato Katarina radi sve mimo društvenih konvencija i ruši svaki oblik tradicije. Ona se bori sa celokupnim društvom, tragajući za nekom srodnom dušom koja želi, misli i radi isto što i ona. Ukrašava jelku za prvi maj, priređuje godišnjicu Aninog začeća, šara se karminom po licu kada ostane sama, nosi pretežno crnu odeću i gradi imidž jednog potpunog stranca u svom vremenu i prostoru. Katarina je građena kao vrlo složen lik koji nas besprekidno opominje o kakvoj talentovanoj glumici koja je igra je reč. Ume da bude sarkastična, ironična, smešna, tužna, neraspoložena, ponekad vedra. Svako njeno raspoloženje i promene u njenom emotivnom i psihičkom životu njeni bližnji pripisuju njenoj umetničkoj, čudnoj strani ličnosti.

Pored pokušaja da se osamostali u poslovnom pogledu, Katarina nastoji da izleči svoju samoću. Sa Dragoslavom ne želi da se pomiri jer joj ponos ne dozvoljava da pređe preko njegovih laži i prevara. U njenom životu se pojavljuju novi muškarci. Tu je vajar Mića, koji se predstavlja kao protivnik braka, a zapravo je već oženjen. Zare, obična sirovina i neotesani tip od muškarca koji je u jednom umetničkom performansu (,,Dupe kao kruna’’) bio učesnik jednog umetničkog projekta. Zatim, Enriko, lažov, lopov, kockar koji obmanjuje Cakanu i obećava da će je negde odvesti svojom jahtom. Pijanica i pesnik, Živojin Vova Dučić, princ Aleksa kao idelani muškarac, a tu je i stalni udvarač, komšija Ugrinović, koji se Katarini istinski gadi, da bi joj se tek u polsednjoj epizodi dopao kao jedan skroman i simpatičan mladić. Cakanu novi muškarci najpre oduševe, ali, čini se, više zbog njene silne želje da ima nekog pored sebe, nego što oni zaista nose neku dozu privlačnosti i šarma za kojima ona traga. Na kraju shvati da joj niko ne odgovara i vraća se Dragoslavu.

Za glumca se može reći da poseduje glumački talenta onda kada je sposoban da izvrši neverovatne transformacije i igra razlilčite uloge. Takav glumac je Vesna Trivalić. Epizoda u kojoj Trivalićeva dokazuje da je glumica nad glumicama jeste ,,Amnezija’’. Istovremeno, epizoda je zanimljivija jer se lik Cakane potpuno preobražava, što je posledica udarca tiganjem u glavu, i od gradske dame koja ne zalazi u kuhinju, postaje seljančica, domaćica koja kuva pasulj, mesi vanilice, citira Cecu i pevuši domaće narodnjake. Nova Cakana skida crninu, oblači neku šarenu nakaradnu odeću, podvriskuje i cupka uz hit ,,Coca cola, Marlboro, Suzuki, diskoteke, gitare, Buzuki! To je život, to nije reklama! Nikom nije lepše nego nama!’’. Pomenuti stihovi uzeti su iz vesele i razdragane pesme, koja kao muzički hit stoji u paradoksalnom odnosu sa ratnim stanjem na početku devedesetih godina u Srbiji kada su vladali glad, oskudica i nemaština. Čitava epizoda ,,Amnezija’’ prikazuje jedan haos i ludilo sa Katarinom koja doživljava preobražaje zbog udarca u glavu. Njene nekadašnje osobine iščezavaju. Na scenu stupa jedna priprosta seljančica koja je u grad došla da okuša sreću. Ovo poigravanje sa likom svakako nije slučajno. Najpre glumica ulaz u ulogu nekog ko je u jakom kontrastu sa njenom uobičajenom ulogom, Katarina ulazi u tuđu ulogu i dolazi do neobjašnjivog i nepojmljivog obrta.

Sa sigurnošću tvrdim da se do Cakane u ,,Otvorenim vratima’’, ali ni posle nje, u srpskom fimu ili televizijskoj seriji nije pojavio takav ženski lik koji je donekle jednostavan, svakidašnji, ali istovremeno čudan, neuobičajen i poseban.

Autorka: Mirjana Zarić

Fotografije: rapidserbia2.com, nadlanu.com