20 jun Otisak nedelje: Učiti ili kupiti, pitanje je sad

Pre par dana prisustvovao sam jednoj napetoj sceni- brat i sestra, blizanci, svađali su se jer je on, navodno, razglasio celoj familiji kako mu je ona rekla da je loše uradila pismeni deo ispita, i da najverovatnije neće dobiti prelaznu ocenu. Koliko sam uspeo da shvatim, problem je bio u tome što ona njemu uopšte nije rekla ništa slično, nego je on to izmislio da bi namerno „širio paniku“ u porodici. Ta žučna rasprava kojoj nisam dočekao kraj i cela ta situacija u kojoj se dvoje vrlo mladih ljudi prepiru oko učenja, ispita, uslova za narednu godinu studija i ostalog, ostavila je, na neki način, dobar utisak u trenutku kada svi pričaju o falsifikovanim ili kupljenim diplomama.

Sada je glavna tema taj neki tip, za koga se tvrdi da je plagirao doktorat. Možda to sve ne bi ni bilo toliko bitno, da on nije član neke stranke, i da ga ta njegova stranka nije postavila na neko važno mesto. Ali, pošto on jeste član stranke, i jeste na važnom mestu, onda i on i taj njegov doktorat sad svima bodu oči. Ovo je samo jedan u nizu manje ili više poznatih „slučajeva“ lažnih ili neregularno stečenih diploma, kojih će i ubuduće biti mnogo, jer su, u sistemu vrednosti koji smo uspostavili, diplome postale trofeji koji se moraju osvojiti na bilo koji način, i preko kojih se obezbeđuju glavne nagrade u životu, pre svih- položaj, ugled i moć. Obrazovni sistem mlade indoktrinira da proces svog obrazovanja posmatraju kao proces sakupljanja diploma, i da na svaki školski predmet, ispit ili godinu školovanja gledaju kao na prepreku koju treba ili preskočiti ili se ispod nje provući, da bi se na kraju stiglo do diplome. Hajde da govorimo malo o toj ružnoj istini o nama koju ne želimo da priznamo, ali volimo da se isčuđavamo svakom novom slučaju koji je samo posledica te istine, i dokaz da razmišljamo i radimo na pogrešan način. Hajde da pričamo o tome zašto nam je čudno što smo prljavi, kad živimo u svinjcu. Mi smo društvo koje veoma drži do papira, i koje pojedinca vrednuje po količini ispečatirane hartije koju poseduje. Naš mali svet funkcioniše zahvaljujući papirima i ljudima čiji je posao da lupaju pečate. Takav sistem izdiže značaj diplome nad znanjem, i čini je još jednim u nizu papira i dokumenata koje vredi imati. Ona više nije samo potvrda o stečenom znanju, već postaje dobitna srećka koja će nam omogućiti da ostvarimo svoje ciljeve i ambicije. Zbog toga nije mnogo važno kako se do diplome dolazi, važno je da je u džepu, ili na zidu. Sve ovo je odavno jasno svima, ali mi se, po pravilu, nikada ne dotičemo i ne razgovaramo o suštini, već samo koristimo primere te loše prakse da od njih pravimo skandale i pljujemo jedni po drugima. Postalo je odavno jasno i deci u osnovnoj školi, pa su izašli na ulicu da traže da im se ukine polaganje završnih ispita, jer ti ispiti ne služe ničemu, osim da pokažu koliko malo znaju nakon osam godina provedenih u školskoj klupi. Važno je samo dobiti papir da je osnovno školovanje završeno, i nastaviti dalje. Koliko među tom decom koja danas završavaju osnovnu školu ima budućih kupaca doktorata? Realno gledano, ako sad počnu da štede po malo, skupiće dovoljno para, pa neće ni morati sami da se bave plagiranjem, nego će moći da plate nekog da im to obavi, možda nekog ko se ložio na učenje, jer i plagiranje ipak zahteva neki nivo znanja i sposobnosti. Nije fora samo prepisati, to mora da se radi sa nekim stilom. A kada sve to budu radili, niko od nas neće imati pravo da im bilo šta prigovori, jer smo ih tome svi mi naučili.

Danas, na globalnom nivou, zahvaljujući pre svega konstantnom napretku informacionih tehnologija, ne postoje nikakva realna ograničenja da se nešto nauči. Moderni koncepti učenja zamenjuju tradicionalne metode, a neformalno obrazovanje postaje jednako značajno kao i ono koje se pruža u školama i na univerzitetima. S druge strane, i diplome su postale roba kojom se slobodno trguje, potražnja je postala dovoljno velika da formira tržište na kome svako može da nađe ono što mu treba. I znanje i diplome postali su jednako lako dostupni, ali individualni vrednosni sistem svakog od nas treba da bude takav da između kupljene diplome i stečenog znanja možemo da napravimo pravi izbor. To neće biti moguće dok god svi zajedno kao društvo ne počnemo da menjamo osnove na kojima funkcionišemo, jer danas, ovakvi kakvi jesmo, dajemo loš primer najmlađim generacijama, ali ako krenemo da radimo na tome da od sutra budemo pomalo bolji, moći ćemo s pravom da se nadamo nekoj normalnijoj budućnosti.

Razmišljao sam šta bi Dunja rekla na sve ovo? Dunja je, za neupućene, jedna devojčica za koju se ne bi baš moglo reći da postoji, ali bi se svakako moglo reći da uvek o svemu ima neko svoje mišljenje. Morao bih prvo da joj objasnim šta je to doktorat i čemu služi, i zbog čega neki ljudi vole to da kupe i da imaju. Onda bi ona verovatno rekla da ne bi htela da kupi taj doktorat, jer ako to može da se zasluži učenjem, onda što bi trošila pare na to, a i kad zaslužiš taj doktorat učenjem, onda imaš i znanje i papir, a ako ga kupiš, onda imaš samo papir, a nemaš ni znanje ni pare, jer si ih potrošio. Ona bi zato učila, a pare bi potrošila na čokolade i sladoled.

 Autor: Milan Jokić

Fotografije: pinterest.com